Prosvetni glasnik
ГЛУВОНЕМИ И ЊИХОВО ОБРАЗОВАЊЕ
846 Бројна превага глувонемих у варошима разна је. Њено заенивање на неиовољне содијалне односе разнодико је, према појединим местима, са, чега је тешко и одредити тај однос- Сељаци чрсто, и иоред чистог иол>ског и горског ваздуха, живе но ћумезима и бурдељима, којн нису никако бол>и од оних по великим варошима; храна се мења нрема обичајима становпиштва, које нарочито одређУЈУ црквенн нроииси, и према богатству иредела, као што је то случај и по варошима са живљом индустријском нроизводњом и бол>им радничкимиадницама; и обратно. Стогасе горепомеиути однос може да утврди најтачније за поједина места, нлн више њих са заједничким условима за живот у опште, Који су узроци честој појави глувости у брдским пределима — о томе се још ништа не зна иоуздано. Неки би хтели да ову расиростртост објасне у онште, оскуднпм животом у иланинским пределима. Све то ма колико да може и бити један од узрока, ипак не може се он узети као нраузрочнн момеиат, из кога искључиво потиче зло. На пеким местима оназило се је, да се у усамљеним горским местима бракови скланају у ближем сродству: или пз новчаних побуда дотачних породица ; или, што је чешће случај из усамљености и одвојености места, са суседним становништвом. Међу тим становницима налазило се је и глувонемих махом више, што иде у прилог горњег тврђења о утицају блиског сродства родитеља на рађање глуве деце. Ма како да ове чињенице иду на то, да се са већом поузданошћу утврдн горња претпоставка, њима нису исцрпени и сви докази. И једно и друго може имати само онде вред ности, где се јавља сиротнња становништва и блиско сродство у браковима најчешће. Највише аутора у овом питању слажу се да ће влажност, како предела, тако и иојединих станова бити нрви узрок врло честој иојави у планннским местима. Ово мишљење нодржавају највише Францески нисци, који влажност узимају као етиолошкн моменат за урођену глувост. За ово мишљење, као да је дала новода највише једна појава у Паризу, која је једном лекару сврпула особиту пажњу. У некој иородици од 8-оро деце, бејаху 5-оро глуворођена, а сва су деца израђана у влажиом стану. Тако исто породица, која је пређе
ту становала имала је од 3 детета 2 глувонема. — Да лн је тој појавп влажност (у опште) пскључиви узрок, о томе се не може ништа одсечно да тврди; ово је мишљење једна од претиоставака, која ће нема сумње ускорити решење горњег питања. Статистичкнм податцпма о честој појави глувости међу становницима у влалшим становима није се добно ресултат, којн бп ову тврдњу позитивно доказао; .статнстички радови о честој раснростртости глувонемостн у дољама, око река, н у баровнтим местима такође не говоре у ирилог горње претноставке. Није лако ни одредитп тачно социјалнн однос родитеља глувоиемих са одредбама од .једне или две речи у рубрикама поиисног табака. С тогаје, норед горњега најумесније да се прпберу опшпрнн податци о занимању родитеља. У колико утпче занатско занпмање родитеља, на пород, са животом, који Је за тај посао непосред^о везан, може се одговорити з 1 сада само са нрпближном вероватношћу, а до веће ностојаности тих доказа може се такође доћп тек на основу дугогодишњег сабирања опширпих података. Само у статистици херцогсгва Насау, назначено је и занимање родитеља и целокупаи број поЈеднних запата. Без тачног нопнса овога обојега не може се нп одредити однос глувостп (код народа) спрам занатског заннмања родитеља. По тој статистици имамо овај нреглед: Таблица !).
Занимава
н < в и о м В 5
Р>3 2 г=3 н • • и д с о Д т-ч т
Од 14 6 тесача камена.
4
36-5
„ 186 лимара
5
37'2
„ 106 конопљара
2
53'0
„ 59 0 раденика кровова
8
73-7
« 17 6 лончара
2
88-0
„ 381 лађара
3
127-0
1.716 зидара
1 1
1560
(( 1.309 ковача
7
1870
,, 37 4 Фарбара
2
187-0
„ 1.89 4 кројача
10
189-4
<( 2.911 обућара
15
194-0
« 16 14 столара
8
20 17
« 2.006 виноградара
9
222'8
« 2 14 качара
ч
257-0
„ 1.380 лебара
5
276 0
« 49.2 0 1 сељака
104
4 7 3-1
« 18.211 надничара
24
7 58.8
« 2 7 лугара
3
9-0