Prosvetni glasnik

ГЛУВОНЕМИ И ЊИХОВО ОБРАЗОВАЊЕ

847

Из овога (таблица 0.) се види, да се код оних занатлија најчешће јавља гдувонемост, који се у пословању највише налазе у влажном и нездравом ваздуху и.ц другим нездравим утицајима. Сем тога нриметило се да воденичарн чешће добијају глувонему децу но други. У 999-3 воденичара у Насау нашдо се 8 глувонемих, а то је 1 гдувонем на 128'7 воденичара. Од свију иоменутих узрока не може се ни за један тврдити, да пма нскључиви утицај по развој глувости, а тодико се из досадањих искустава може иоуздано рећи, да сви онн релативно допрнносе појави овога зла. У којој мери то бива са једннх, а у колико са других у датнм окодностнма, на ово ће иматп да одговоре радови на статистпци у овој струци. 4. Разни узроци. У некојим пописним таблнцама надазн се нарочнта рубрика за обедежавање болести родитеља, од којих су ови у опште боловадн, или су их тек нмали за време брака. Међу тим мисли се, да се не могу добити поуздане основице за чешћу појаву глувости, која је као иаступила услед болести родитеља, по што се не зна, у којој се мери у онште јављају поједине болестн. То бн се тек онда могло са поузданошћу да одреди, кад би се имада општа статистика мортадитета, цдн ако не то, а оно да се имају одговорп на нитања о слабостима родитеља и код здраве деце. За овај случај зише би одговарало цељи, да се дознају узроцн смрти родитеља глувонемих, јер би се са уноређењем са статистиком морталитета, могло лакше да нспнта: да лп су родитељи глувонемих чешће од извесних бодестн умнрадн, но родитељи здраве деце, а тиме би се видело; да ди поједине бодести или днснозиције болести родитеља утицаху на појаву глувости код њихове деце. Нарочито се тврдило, а н данас је много њнх мпшљења, да болешљива конституција, или неповољно здравствено стање роднтеља, изазива већим делом појаву гдувостн и ако се то не може да докаже статистиком, јер се не може да тачно одредп иојам добре н рђаве констнтуцнје, повољног н неповољног здравља. У појединим приликама, није се мо-

гло да дока.ке, да слабо тедесно стање родитеља даје повода рађан.у глувонеме деце; у највише случајева у којима је добијено из једног брака впше гдувонеме деце, били су родитељи у најбољем здрављу. Па и при свем том, не може се порећи никако, да бољешљиве особе преносе на пород дисиозицију разних бодестн а с њнма и глувост. Што се и код иорода здравнх родитеља често јави ова ова бодест, ту ће бити свакако узрок урођеност, која се само може за сада да атавизмом одгонене. Сем овога, многи су мншљења, да нијанство и развратан живот родитеља у опште, од великог је утицаја по рађање не само гдуве деце, но и узете, сумануте, и т. д.'). Нарочито су Францески писци на ово обратили нажњу као један од најважнијнх узрока гдувонемог, сдабоумног п еиплеитичког порода. А кад се у овоме случају на досадање податке статистичке ослони, онда је ресудтат, као поузданн закључак у прилог горњег тврђења, сумњив. У околини Кедна нашло се 3 пута а у Магденбургу 2 нута, да је узрок глувостп дечнјој пијанство оца. Сигурно је, да нијанство роднте.ва не доноси ннкакова бдагосдова иородицама, а иајмање здравља' деци: а да лп је оно неиосредни узрок глувосги, о томе се бар из статистичкнх истраживања за сада не може да рече ништа нозитивно. Још да номенемо само, да се у неким статистикама води нарочита рубрика у коју се бележе случајеви глувости, коЈа је као наступида поводом загледања (Уегвећен) матере за време трудноће. Има више таквих случајева који су у поинсе унесени. Међу тим за сада се још не може да објасни, да лн заиста и постоји такав утицај на дете, које је још у зачетку: да се од страха материног при изненадном иогледу какве особе која је глувонема, и оно роди са дотичном махном. Неколико забележених случајева не могу никако дати иовода, да се о томе ишта насигурно тврди.

') II е 1 о ћ, Е. 1)1е Ег1з1ЈсћкеЈ4 с1ег Оећгесћеп е!с. рад. 115. Ог. Батут-Јовановић. М. 11оука о чувању здравља. Београд. стр. 305.