Prosvetni glasnik

848

XII 0 добијању глувонемости. Губитак сдуха у додннјим годинама, као што смо раније напоменуди, има обично као неминовну иосдеднцу и губитак говора. Дете није тада у стању да разуме оно. што му се говори, а само постане неснособно да коптродише оно, што изговори. На тај начин дете ностане несигурније у изговору, чему је и узрок све већа неразговетност онога, што каже. Сад, кад дете увиди, да га његови не разумеју о оном, што говори, и само напустп сваки даљи усмени изражај, на се лати прстног зпака, којим одмах у почетку и успе да га разумеју. Његовим родитељима н сродницима остаје само исто средство, јер од сада и н>ихов усмени говор постаје узадудан. Тнме је за дете једаред за свагда говор изгубљен. Овај заборав гдасног говора мења се према добу у коме се деца находе, ирема даровитости њиховој, као и окодностима у којима живе. Деца мдађа махом заборављају говор врдо брзо. Међу тим старија а даровитнја деца, чији су родитељи имућнији, па се сами дате, иди узму наставнпка за дечије вежбање у говору, могу у тим околностима да сачувају знање говора. Све ово у велпке зависи од тога. да ли је дете иотпунце огдувело и то тако, да ни најјачи звук не чује, или је тек само тодико наглуво, да може разликоватн звук или бар вокаде. Која је најнижа граница у годинама, у којима се говор може да очува, по настунљеној гдувости, то се не може тачпо да одреди. Обично се узима да глувост коЈа наступи до 8 год. повлачп за собом и немост, међу тим, има случајева, да неретко и деца у старијим годинама (10—12) забораве нотнупце говор, само с тим изузетком, што то заборакљање бпва тада спорије. Услед горњега п важно је ближе одређивање нитања о времену: кад се јавља глувост а кад немост. Што се немостн тиче, ту је главпо доба старости у којој се гдувост јавила. Односно нојаве глувости П ј п статистичком одређивању често су такве тешкоће, које се у некојнм нриликама мучно п могу савладатн, јер она често не наступа одједном већ после дужег боловања, са којнм наступа

временом све већа и већа глувост. То се исто може рећи н о добу појаве нотпуне немости. Према овоме у сабирању нодатака, забележено је само време, кад се глувост појавила. Таблцца 10.

Доба у коме ое глувост добила:

< 1» -5 М е. и

МАГДЕБУРГ

КЕЛН

НАСАУ

С в е г а

1 година

:з

5 4

. 1 1 8

2 «

5 5

173

з «

5 6

133

4 «

3 4

8 4

. 5 «

1 5

6 «

1 1

7 «

—

1 1

8 «

—

9 «

—

10 и 11 год

—

12 и 13 «

—

14 и 15 «

—

С в е г а

229

189

153

630

Из овога прегледа впднмо, да од 649 сдучајева: добијена глувост јавила се у впше од две трећине (424) пута за прве три године; у 124 случа.јева у 4-тој и 5-тој години; а 82 случаја падају га доцније године. Највећи број иада дакле. на рано детињство, а то је доказ за доба, у коме су највећи изгледи за брзо заборављање говора. Код урођене глувости, и то оне, коју иренашају роднтељи на деду без удела блиског сродсгва, нпсу још познатп узроци , који је условљавају. Што се пак тиче глувости, која се ио рођењу добнје, она се већим делом нроузрокује болешћу слушног органа: бидо да се болест изнутра јави, или се ма којпм утицајем произведе <• поља. Тако, велики број ушних обољења нису иосебичне болести органа слуха, него се пренесу са запаљења мозга и његових омотача, па и са суседних делова овога органа, а често п услед општих обољења, која се једновремено стеку, па захнате II само ухо. Од многих н разнонрсних иодатака, у којима се разне болести узимају као неносредни изазивачн глувости (обољењем слушног органа), ми узимамо овај преглед, којн следује, као најуиотребљивији.