Prosvetni glasnik

108*

ПРЕДАВЛЊЛ ИЗ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА

851

нп'о остаје, може се у опште сматрати као основа; на пр. 1еб (лав), беп. зт§. 1еоп -18, основа: 1еоп; рез (нога), беп. рес1 -18, основа ре(1. 3). Трећа деклннадија обухвата зићз(;ап1;1та свнју трију родова: тазсиНпа, ЈетЈтпа и иеи1га. 4.) Наставак Кот. зт§. — 8 није само наставак за тај облик, него у исти мах и наставак за мушки и женски род; с тога га основе средњега рода немају и увек су им у оба броја три падежа №от., Ассиз. и Уос. једнака. 5.) У N0111. 8Ш§. не могу се речи завршивати гомилмцама сугласника 11, 1з, гз, 118, 88; 18, (18. Гомилице 18 и (18 избацују сугласнике !, и г1, изједначивши их најпре са номинативним иаставком — 8. Остале пак гомилице одбацују крајњи сугласник; на пр. те1 (мед, м. те11), 8о1 (сЈнце, м. 8о1з), ра4ег (отац, м. ра1ег-з), ватеп (Фламин, м. Натепб), то8 (обичај, м. то88), • апаб (патка, м. апавб из апа(;б)', 1аиб (похвала, м. 1аиб8 из 1аис1б).. (Испореди српске речи: браство — братство, госпоство — госиодство). Примедба. Гомилице оугласника гз, пв, могу оамо онда у N0111. вт§. отајатн па крају речн, ако ое оуглаоницп (; и с1 испред номинативног наставка — 8 претворили уназадним једначењем у 8, па после испали ; иа пр. аг(-8 = ага-8 = агз (вештина); Ггопс1-8 — (гоп(:-8 — {гопз-8 — Егопв (лишће). 6.) Јасник ц' претвара се иред наставком N01x1.-8 у муклац с, с којим заједно прави сложени сугласник х; на пр.: ге§-8 = гес -б = гех (краљ). Исго тако иретвара се јасник ћ у муклац р, алн се ово претварање код пменпца само у нзговору чује, а у пиему се не бележи; на пр.: игћб (читај игрз. Еод глагола се бележн , као: бС1 'И)-о, бспр-81. Испореди : србски.— српски).

7.) Речи, које у N010. и 6-еп. зтд. имају једнак број слогова зову се рапзуНаћа (равносложне); на ир. та!ег (мати) — та1пз; речи, које у беп. 81и{Ј. имају впше слогова него у ^от., зову се 1трапбу11а1 )а (неравносложне); на ир. та^бг (победилац) — ?1с40Г18- Примедба. Многе основе, које се у садатњем латинском језику завршују сугласником, имале су у старијем латинском језику на крају самогласник — 1, што се и данас види на облику Оеп. р1.; на пр. : од именице игћ8 (варош) гласи садашља основа иг!); но пекада гласио је N0111. 8т§. игћез а основа игђј; отуда и сада Оеп. р1. игћшт. 8.) Падежни наставци ови су: 8гпди1аггз: N0111. тазс. е!; Јет.-з; пеи^г. основа 6еп.-1б (из старога бб, &8, бв) 1)а(;.-т (из старога е1, е) Асс-т, — ет Аћ1-е (стари ес1). ПигаШ: N0111. тазс. е! Јет.-ез; пеи1;г.-&; Оеп.-ит (м. старога бт) Ба1.-(1)1)08 Асс.-8 (м.-пб с накнадннм дуљењем иретходиог самогласннка) А1)1.-(1)1)аб. Уоса11Уи8 нема засебног наставка и свуда је једнак с номинативом. У старо је време био у латпнскоме језику још један па^еж —^оса^уиб — за означење месга на питање „где?" — Тај је падеж имао наставак — 1 (ирвобитно — I), па се и сада где која реч говори у том падежу; на пр. гоп (у селу; аи! (1еп> 1лш(1е) од гиз; ог 1 )1 (1. е. 1еггае на земљокругу) од огћ18.

I. Основе на сугласнике. § '2. 1. Основе на грлене (Ј?иИига1е8): -е, Образац. Основа: (1&с; N0111. с1ах (из с!ис-8, вођа) 8т§и1апб: Иот. с1лх вођа Р1игаИ8: с1ас-б8 вође Оеп. с1ћс-18 вође Јас-ат вођа Са4. с1Лс-1 вођи с1ас-1-ћЛб вођама