Prosvetni glasnik

866

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

исказао је одмах у иочетку „о овој рађи" ■ Ну и ако је доиста потреба наших средњих шкода изаввала ову књигу, опет за то нема места речима г. Ж. П.: „Истина тој сврси (да се у нримерима издожи хисторија наше литературе) као да су 1 ) биле намењене књиге Вудовићева „Читанка ; , п Новаковнћеви „Примери књпжевностн и језика старога и српскосдовенскога". Не „као дасу," већ доистајесу те књиге намењене тој сврси. А што се „ у њима не износе репрезентанти неких литерарних категорија" — није за то, што су г. г. Новаковнћ и Вудовић ,као" хтеди у тим својпм књигама да нздоже све те „ренрезентанге", на их не издожиди, већ што је г. Вуловић својом „Читанком" хтео да обухвати само писде нове српске књижевности , који су у прози нисади, а г. Новаковић својнм „Примерима" — књижевност, н језик стари н сриско-сдовенски остављајући, да по времену нди сами идн ко други саставе иримере из старих наших западних књижевности и песништва у стиховима нове српске књижевности. I. Како ми не снада у дужност, да Гдавиом Просветном Савету реФерујем н о II. свесди „Примера" г. Ж. II., то нема места ни да поредим Вуловићеву „Читанку III." са дотичним дЗдом „Примера" г. Ж. II.; али поређење Новаковићевнх „Примера" са дотичним делом „Примера" г. Ж. II. иснада у корист прве а на штету друге књиге. Ма да „Прнмери" Новаковићеви „запремају иначе доста шнроко место међу осталнм учебницнма сво^е врсте" — као што вели г. Ж. II, — онет за то : и ширином основе, на којој су нзрађени, и библиограФским оннсом појединих сноменика, и избором ноједнних комада, и нрегледношћу садржине (сваком комаду из већега дела казата је нанред у кратко главна садржина) — одговарају сврси , која се тежи да постигне оваким књигама. Највпше што би се могдо нриметити „Примерима" г. Новаковића, то је: да је понекн комад дужи, но што би морао бнти; ади то није толика погрешка, колика је, кад су примери и сувише кратки, и нема их у довољној мери, тако да не могу

') Истакнуте речи у овом реФерату ја истичем.

оставити у својих читалаца довољно сталног п одређеног упечатка о целом делу, из■којега су пзвађени. А да г. Ж. II. није^предвидео, иди даје хтео видети врлина у „Примера" г. Ст. Новаковића, он би наставио онде, где је ова књига стала : Саставио бн нрпмере пз старих наших западних књижепности, од прилике ио оном плану по ком су састављенп и Новаковићеви „Примери". Јер, ако је задатак нсторије књиЈкевности : ;„да приповиједа о душевном животу народа" Јагић, Н1б1огЈја кпргетпоз^, стр. 2. — онда да ди је: „у примерима издожила хисторију наше народне дитературе" она књпга г. Ж. II.' кад се у њој из старе, српско-сдовенске књижевности, налазе у главном само прпмери из биограФијске књижевностн : Стевана Првовенчаног , Св. Саве , Доментијана , Данила, Григорија Цамбдака и Константнна ФилосоФа 2 ). — Из „Житија цара Уроша" од патријарха Пајсија нема прнмера, а од осталнх књижевних струка има само писмо од Кудина бана, на првом месту, и одломак из студеничког „образнпка" од Св. Саве. Међу тим ево које још струке српско-словенске књижевности остају не заступљене у овим „Примерима: нема прпмера из црквене јкњижевности, књпжевне струке, на коју се највише труда полагадо у средњем веку , и која је према томе извор цедокуннога умнога"образовања тога века; нема примера закона државних и црквених и споменлка правннх и историјских, где би дошло и још које, пуно сваковрснога интереса , старо иисмо после најстаријега од Кудина бана ; на иослетку нема нримера из књижевне струке, која је у средњевековним књижевностима вајвише личила на садашњу књижевност, а то је књижевност побожно — поучна , белетристична и апокриФска. Треба се само обазрети на садашњи'дитерарно-историјска истражнвања наших народних умотворина, па ће се увидетн колико је иогрешка, што г. Ж. II. нема ни једнога нримера из наше средњевековне белетристпчне и апокрпФске књижевности. Али не може се правдати ни што г. Ж. II. нема лримера ни из осталих напред наведених књижевних струка, кад се о свима њима говори у исторпјама српске књижевности од признатих наших литерарних историка: Н. ШаФарика, В. Јагића и Ст. Новаковића. Вез