Prosvetni glasnik

записник главног

просветног савета

867

прегледа свију тих књижевних" струка не бисмо могли саставитиГ верне слике језика и књижевности,% У опште старе српске образованости, р једном речју: не би иам историја књижевности, „приповиједада о душевном животу нашега народа". ГГремај томе, излажући у примерима српско-словеиску књижевност, нису „Примери" г.Ж.П. постигли сврхе с тога, што су израђени на врло уској и скученој основи. Ео год дакле и даље хтедне да себе или другога унозна са српско-словенском литературом у примерима, он ће, остављајући на страну „Примере" г.Д. П., и даље бити упућен на „Примере" г. Ст. Новаковића ; а што ће у тој Новаковићевој књизи наћи, може бити, и више, но што му треба — није толика штета^колики« је недостатак , што у књизи г. Ж. II. нема свега, чега треба да има у такој књизи. Један од узрока, који су навели г. Ж. II., да на тако уској основи изради овај део својих ЈЛ Примера", јесте и тај: што је састављао примере из "сриско-словенске књижевности обузет ногрешпом мишљу, да је довољно, да би се, „литератураЈу примерима изложила", да у његову књигу уђу само уломци из дела, којима су позната имена писаца. Ако се те мисли и може држати, кад се прикупљају примери из нове књижевности , у којој се и на најмањем књижевном раду потпише писац, или се он иначе дозна, тако ограииченој мисли нема места, кад се скупљају примери из српско - словенске литературе. Јер ко зна скромност наших старих, сриско-словенских књижевника, неће му бити чудо, што су до нас дошла многа, и то у сваком погледу веома важна књижевна дела, а не знамо имена писаца им. Треба се само сетити дивне „Похвале Кнезу Лазару" којој се не зна писац, па ће се увидети, колико је г. Ж. П. погрешио , што у својој књизи нема примера из књижевних дела, којима се не знају имена нисаца. Ну и они комади, који су ушли у ту књигу тако су кратки, а често и од таког значаја, да се по некима од њих не може ни приближно стећп појма о књижевним делима ппсаца., из којих су извађени. Тако на ир. из Коистантина Философа, наведени су на листу и по, овога Формата, упади Мусини у Србију и битка с њим место, пуних интереса уломака

у Новаковићевим „Примерима": Бој косовски, Београд и Ресава и Смрт деспотова. А као год што је у овој књизи садржином непотпуно — исто је тако садашњом буквицом и нравописом неверно и нетачно приказана срнско-словенска књижевност. Нема спора, да је нашим ученицима лакше читати садашњом буквицом и правописом штамнану књигу; али овој књизи треба да је крајњи циљ , да упути и уведе ученике, нарочито гимназијске, у читање оригинала, бар штампаних , ако не и руконисних. Како су пак сва досадашња издања српско - словенских споменика штампана лепим обликом слова, којима их је отпочео штампати још пок. П. ШаФарик, а већина најзнатнијих правописом, Којега се пок. Даничић стално држао у својпм издањима и својем „Речнику" — онда не уиутити ученике, нарочито гимназијске, у читању тако штампаних споменика, значи огрешнти се, бар у том предмету, о један од најглавнијих задатака средње школе, о спрему ученика за Факултетско образовање и њихну саморадњу. Ну осим тога разлога, против транскрибовања примера из српско-словенскпх споменика садашњом буквицом и правописом, има још један врло важан, а то је: што су ти споменици како писани тако и штампани у досадашњим издањима, са неким изменама, старословенском буквицом и иравописом, као што им је и језик у главпом више старословенски, но чист српски. С тога су буквица и правопис тих сноменика, много нодеснији за разумевање речи и облика њихних, који су скоро исти као и у старо-словенском, Истина нека од тих слова, на пр. 4, н, а по негде в, изговарала су се, и могла су се изговарати онако, како су у овим Л1римерима" транскрибована; али речи и облици њихни, већином ст. словенски, написани срп.-словепским словима много више напомињу на ст. словенски извор , и тиме их та слова чине разумљивијим. На пр. 4. пад. мн. „— Фруги — Турки — језики", стр. 3., да је нанисано СрПСКО -СЛОВеНСКИ : ФрОуГН — ТОурККН МЗНКБ1, много би више, и обликом слова, наномињало ученику иа завршетак ст. слов. 4. пад. мн.: Фржгн — тоуртЈкТ) газики. — То исто важи и за пример.е из Рајићеве „Историје" у овој књизи , а у оригиналу писане руско-словенским језиком II нравонисом, на нр.: Јеппе 110»