Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

870 Савет је оддучио. Да књигу „Ноуке Моралне и грађанске" прегледају и оцене гг. Вдадимир Карић статистичар министарства просвете и црквених иослова и Дим. Јосић, проФесор беог. учитељске школе, те да Савет известе, да ли се та књига може употребити за намењену јој цељ. VI. Прочитан је реФерат г. Стев. Д. Иоповића о Читанки заШ разред основних школа, коју је пзрадио Никола Стојановић учитељ. Тај реФерат гласи: Главнон Просветном Савету У Марту прошле године, упућена ми је на преглед и оцену „Читанка за Ш разред основних школа" од Николе Сто.јановића и ја сам сад тек доспео да о томе делу иоднесем свој извештај, који Главни Нросветни Савет од мене тражи. За што сам се оволико задржао са својом оценом, видеће се па крају овог реФерата. Пре ио што пређем на оцену самога дела, нека ми се дозволп, да нрогоиорим иеколико речи у оиште о писању читанака за иотребу осповних школа. Ео се год лати посла да за основну школу приредн каку читанку, треба пре свега да је па чисто с тим, шта се хоће таковом књнжицом да достигне у основној школи п да ли његово гледиште о томе одгова. а захтевима науке, која има пресудну реч у том питању. Према задаћи, која се мпсли чптанком да постигне, управља се избор материјала, а начин излагања удешава се према онима за које се пише. У овом иитању у нас још није па чисто. Изгледа као да смо осуђени да и овде тумарамо по мраку , и ако је у другога света то поље оданио раскрчено и обрађено. Ово је у толико чудноватије, што смо сви очевидци двају контраста, који — баш у погледу читанака — иостоје у нашој школској књижевности, има ваљда, близу већ 15 година. Докле је првн и други разред подмирен читанкама, какве се виђају у осталог напреднијег света, дотле се трећи и четврти разред све једнако још муче читанкама какве се кигде више не пишу за нотребу основне школе. Читанка за трећн , као и она за четврти разред живо нас нодсећају на т. з.

„Први знања ", која су некада предавања у нашој основној игколи. Једина је разлика између њих, може бити, само у томе, што се читаначки чланци не бубају впше онако грозно на намет, као што су се некада бубале разне стварп из „Првнх знања" у II р. основне школе. И једна и друга читанка, написане су у духу онога доба, када се мислило, да у читанку ваља унети свашта из сваке граие наука и знања људских. За то у њима има н нрпноведака моралне садржнне и нрича из св. писма, читавпч одломака из онште и домаће историје, из геограФпје и астрономије, из Фпзике и хемнје, из иољопривреде н економије итд. Ту се не пита, да ли те ствари, иа још изложене онако систематично, у општим нотезама, н сухопарннм изводима или ирегледпма, може да схвати млађана н не развијена памет дечија, него се полази једнно с тога гледишта, да је свакоме иотребно то да зна, па иред тим захтевом практична жлвота мора да падне свати други разлог недагошкн. Међутим, то се гдедиште давно нреживело. Еао што наговестих, најбољн су доказ томе читанке које' су пре толико година нанисане за 1 и II р. наше основне шкоде (нанисаие махом материјалом позајмЛ )еним из чнтанака каквих имаде у аустриским и немачким школама). Иисатн читанке за децу основних шкода није нн мадо лака ствар. Ну, као што рекох, ваља пре свега бити начисто с тим, шта се, нрема данашњем схватању иедагошком, хоће њима да постигне у основној школи. Ако је читанцн наЈпреча задаћа, да шпри „опште — корисна знања", онда ће наравно у њој имати места о свачему ионешто, н. нр. о муњн и грому, о роси и киши, гако се и где се сади дуван, ко је бно Солон а ко Л.икурго, где је „Нов.и Холанд", а где „Сандничева острва". Онда је тешко наћи разлога, за што да се једно изостави, а друго не уноси, кад је све свакоме тако корисно, а некоме, може бити, чак и потребно. Но данас се читанке више не нишу тако. Та нрактична страна њена не долази на нрво, већ на последње место. Много је преча, много је узвишенија н кориснија друга цељ која се читанкама хоће да постнгпе. Ова се цељ нзводи нз самог појма којн се данас пма о задаћи школског образовања. Ако немамо да приметимо ипшта