Prosvetni glasnik

874

ЗАПИСНИК ГДАБНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

које се дели настава из матерњега језика. Слабо се где доводи то све у свезу с појединим читаначким чланцима, којо морају и са стране Формалне бити тако удешени, да дају обила/; матетеријал за разноврсна граматичка и стилистичка вежбања. Пошто је допс га врло тешко удесити избор материЈала, који ће ућн у читаику, тако да, иоред поменута горња два захтева, одговара п овом трећем, то ни ја нећу с овог гледишта оцењнватн дело које ми је новерено на оцену. Иоменух ово само зарад иотпуннјег ирегледа оних захтева, на које се ваља обзирати прн писању читанака. Као последњи захтев, који нстиче методпка наставе из матерње1 а језика, јесге материјална страна, на коју се писци читанака у нас на.јвише осврћу и која им је најпречи п најомиљенији захтев, нред којим други не. вреде ништа. Да је доиста тако, довол>ан је н површан поглед на наше садашње читанке за III и IV разред. Тако у читанци за III разред, наћн ћемо чланака из Исторнје (као : „Стари народи; Јевреи и Мојсије; Грци и њихови богови; Шпарта и Атина; Римљапи ; Јулије Ћесар и Август и Исус Христос"); из Земљоппса (као: „о земљином облнку; о сувој земљи и води; о Еврони, Азији, Африцн, Америци, и Аустралијн (Океанпји) 1 '); нз Српске Историје; нз Физике (као: „о ваздуху ; ветру н бури ; о светлоћи; о ватри; о вулканима; о земљотресу; о води, о нари, роси, магли, облацима, кнши, снегу, граду, о грому, и громобрану"); из Науке о звездама (као: „о сунцу и његовом реду; о месецу; о помрачењу;" и т. д.); из науке о земљорадњи, сточарству, пчеларству, кућењу и т. д. — Колнко је оправдано да чланцн оваке садржнне смеју преотети мах, нмао сам већ нрилике да разложим упеколико. Попгто се и писац Чнтанке, коју ми је Главни Просветни Савет нзволео упутити на оцену, ирндржавао тога правда, то остављам да на поједипим местима још више објасним иогрешност тога нравца. Сад да видимо, чега има у овој Читанци, какво је шта по садржинп и облику, је ли за оно за што је шта намењено, какве је унутрашње вредности, одакле је шта узето, итд. Сви чланцн, којн су унети у ову Читанку, деле се, но свом саставу и облику, на 12 одељака , и то су: I Песме ; II Приче ; III

Чланци поучне садржине; IV Описи; V Биографије ; VI Чланци историске садржине; VII Чланци из Географије; VIII Рачунски задаци; IX Чланци забавне садржине из физике; X Загонетке; XI Чланци из Пол.опривреде и XII 0 правима и дужностима чогековим и љубави према отачаству, — У пишчевој Читанци нема ових одељадса, нити су обележени овим редом нити овнм пасловима, пего сам ја сам уиео ову поделу, радн лакшег прегледа свега онога чега има у овом рукопису. Према овој поделп управљаћу се у даљем излагању и одењивању материјала, којн је Јнесен у ову књигу за чнтање. I Песме. Песама у овом рукоиису има свега 18 иа број и растурене су по целоЈ Читанцн. Највнше их има од Змаја Јов. Јовановића, на онда су узете две из „Дечијег света", ио једна из „Невена", „Школског листа" и ,Радовапа", но једна од Драгашевпћа, Милор. П. Шанчанина и Миленка и по једна из данашње наше чптанке за II и III и из новосадске и будимске читанке. Већи део ових иесама може, за невољу, ноднети; но има их неколпко које никако нису за децу овога узрасга. Тако могу остати ове несмпце: 1. „У јутру" (од II. Деспотовића); 2. „Радост" (од Иса Т-ћа); 3. „Сади дрво" (од Змаја); 4. „ Љубичица"; 5. „Жрав"; 6. „ Гусле " (од Змаја); 7. „ Материна маза"; 8. „Соколови" 9. „ Прекомерност "; 10. „ Шта 6и рекла ичела "; 11. Тежакова аесма у иролеКе "; 12. „ Жетва "; 13. „0 косидби " п 14. „ Чему нас ичеле уче ". Неке од ових песама одавно се већ и певају по нашим основним школама, те су, тако рећи, тамо стекле и право грађапства. — Нису за овај дечији узраст ове 4 песме: 1. „ Рано рани" због тога, што се у њој иомињу неке прилике које свој деци нису познате, (као што се види из ових стихова: „већем пуца бич кравара, а дудуче рог свињара"). 2. Иесма „ Ковачу " није ни обликом ни садржнном за нреиоруку. Језик јој је тежак и местимнце иогрешан. Мпсли је у њој врло мало, па и то мало врло је мршаво и далеко од при.шка у којпма деда живе. 3. Песма „НеИе мачка да се играмо ", и ако је врло лака и за разумевање и за учење на намет, и сувише је ннштавне садржине, те ие вреди трошити на њу скуноцено време школско. 4. И изврсна Драгашевићева песма „ Јека <>д