Prosvetni glasnik

записник главног

тине, малости и доброте. Уч то да је иуно прпмера, како се савесно вршн своја дужност, па ма како да је тешко бреме, које је коме у део ваиало; како се јуначкп пстраје на свом месту, па и иогнне за своју отаџбину, и т д. Све нрилпке детињег и човековог живота, уаетог посебице и утканог мпогобројним концнма у жпвот друштва и народа, треба да је изложен као у огледалу у овом и оном чланку читаначком, те да дете из малена заиоли оно, што је добро, лено н истинпто. Дајте школској омладинп за читање само оно, што свуколику унутрашњост човекову нотреба и иренорођаиа, оно што је обаСЈава зрацима најчпстнјег морала и ирекаљује Остадоше још пеколпко трепутака не гопорећи ни речи, па онда се офицнр окрете нареднику и рече му : — Послдћемо болничаре да га однесу ; умр'о је као војник; нека ) а сахране по војнички. — Рекав то саже се и пољуби мртваца, па онза грмну: —• На коња! — Сви се вннуше у седла, свп се искупише и одоше својим цутем. Неколпко часова после тога пашем се дочку указише војне ночасти. Кад сунце беше на заходу, сва предст])ан(а талијанска упути се к непријатељу и оним нстим путем, којим је јутрос прошло оно неколико коп>аннка, иђаше у два густа реда читав батаљон стрелаца, који су на неколико дана пре тога пролили СВ0 ЈУ јуначку крв па брежуљку Сап-Мартиновом. Вест о смрти дечковој беше се ирочула међу војпнцима, ире него што се распореднше по логору. Стаза којом нролажаху беше поред погока и баш на неколико корака испред куће. Кад првп официри из батаљона спазпше мртво тело дечково, опружено пспод опог јаоена и на њему народну тробојку, цоздравише га сабљама ио војнпчкп. Један се од ших саже, ге у ;абра диа цвегка од циеНа кога беше пуно с обе стране потока и мету их на детиње груди Иза њпх свп војницн, који тпм ( пугем пролажаху, кпдаху цвеће и бацаху га на I мртвога дечка што погнбе. За мало па сав мртвац беше засут нвсћем, а официри и војници повдрављаху га пролазећи речима; Брапо, малп Ломбардче! — На ги, јуначе! — Збогом, роде! — Слава ти, сине ! — Збогом ! — Један официр скиде са( својнх грудп своју медаљу :;а храброст и баци је дечку иа грудп , а други јсдап саже се и пољуби га у чело. А цвеће пада све једиако по ногама и грудима што су све у крви и по лнцу и по главн на кОјој се СЈаји плава кооа ломбардчева. А он спава гу у травп, умотап у тробојку народну; лпце му бело нребело, рскао бих, као да ће се сад насмејати, а он сам као да чпсто осећа, какве му се војш 1 . почас и указују. па је потпуно, задонолЈан шго је дао с!.ој живот за своју Ломбардију". (РЛт. 1)е Атлсгн). просвктни гласвик

просветног саветл 87 3

узорима без н једне мрље п прље, узорима, који у свима приликама дуга н мучна живота служе као крма н котва, што не даду човзку да. клоне нли посрне на путу понггења, иа сте учинили много, да не речем све, јер сте схватилп као што ваља задаћу васпнтања и наставе у школи. Иоред опште-човечанских врлина, којима. треба нзрана навикавати омладину школску, не греба губитп из вида ни образовање у духу народностн. За то су нотребнп примери и угледп из народне политичке исторнје и из историје књижевности. Ученици свију наших школа, треба да нађу у својим школскнм књигама, а нарочито у својим чнтанкама, пуно одломака из дела нашн.ч најбољнх писаца, како бн се изранпје отночелн унознавати с разноврсним благом, којег има у нашој књижевности. Нисмо мн, у том ногледу, баш тако спромашни, као што се миогима чини. Требд се само иомучнти те изнаћн, шта је за ко,н узраст дечији, а по потреби мпого што шта н прераднтп, нарочито што се тиче облика. Већпна наших бољих нисаца није ппсала као што се но себи разуме — нарочито за децу. За то се и мора много што шта дотеривати, мењати, допуњавати, прерађивати итд., ако хоћемо да то буде за децу сварљиво и храњиво. IГо себи се разуме да и ту има границе до које се сме ићи. Главно је само да се нађе опо што је најбоље и што је деци разумљиво, а уз то да је узето из дела разних прпиознатнх нисаца, како би се ученнци иоступно унозналн с делнма наших најбољих књижевннка. Тако бп се и у њих пробудила воља да временом читају и проучавају што внше могу оригпнална дела свију наших радиика на књижевном нољу. На тај ће се иачнн деца упутнти п да заволе оно што је народно ц да уважавају све што су наши бољн умоин створилн у иашој књижевности. Кадсе иснуне ова два захтева, онда долази, наноредо с њнма, још н то: да се читанка удеси тако, да буде средсреда, око којеће се савпјати целокуина настава из језнка. За ова.ј захтев данашње методике, слабо се н зна у нашој школској књнжевиостн, па нп ипсац чптанака за I п II разред наше основне школе нпје нп нокушао да то изведе. За то се у нас и иредају одвојеио од чптаике н граматпке п декламовање п инсмени саставн и остале гране на 111