Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

с Турцима. У томе рату аустрнјска војска победи Турке и заузме деду Србију За тим се у Свиштову нанравн мир итд." Коликоје овде иснретуранај хроиодогија, види се без мога даљег објашљавања. љ) Тешко је вероватп, али је (стр 2 таб. 23) еанисао нисац, да је Хајдук Вељко с Русима освојпо осим Неготина и Кладова још и Белу Паланку. м) 0 првом рату с Турском , иисац каже да је овако завршен: „ Турска војска поврати се из Србије, а са Србима начпнн Примирје. Срби су за то време опет се спремали за рат.... Чим су Руси прешли Дунаво, Кнез Милан но други пут огласп рат Турцима." (стр. 2 таб. 29). Кад писац не зна ни то , да је иосле првог рата учнњеи мир у Цариграду и да се с другим ратом није тако много зкурило, онда доиста није чудо, што није знао онолико других ствари у старијој историји. и) Партнја која описује време од 1817 год. до данас, поред недостатака заједничких јој са осталим делом, ноказује још и то, да се писац ннје ни ношто умео уздићп иа висину, која се тражи од трезног и озбнљпог псторичара. То се види и по стилу и но суђењу о догађајнма и личностнма и по избору оиога што ће се номеиути, што лп оставити неиоменуто, а да и не говорнм о верности и тачности нзлагања. За пнсца је характерно што он пма неки свој идеал владалачки, с којим се слабо може слагати одлучна и силна нрирода кнеза Милоша п кнеза Михаила, те би још по најпрнродније било, да је писац нрема томе и оценио рад ова два владаоца Писац то није урадио, већ је изложио њихов рад не онако какав је био, већ какав је по нишчевом мншљењу требало да буде. Ево како оиисује познату борбу кнеза Михаила с ЈВучићем: „Најиосле Вучпћ успе те дигне буну у срезу гружанском. Кнез Михаило пошље нешто војске без топова да умирн побуњенике. На Метину Брду внше Крагујевца буде бој између војске и иобуњеника, и војска буде разбијена. Да се не би више пролевала братска крв, кнез Михаило не хте више кретати војске, већ остави престо и са својнм стричевнма Јованом и Јевремом и са својом мајком Љубицом иређе у Земун" (стр 2 т. 26). Колико нетачности и иогрешака у ово мало речи. Ово више личи на бежање киеза Алек-

садра Карађорђевнћа 1858 год. иего на борбу кнеза Михаила 1842 год. Свесна је историја оценила наиоре кнеза Михаила за прве ње-< гове владе много боље и нраведније од нашега писца. Велике слике кнеза Милоша и кнеза Мнхапла пзншле су пспод пишчева пера ситне и незпатне. Њиховц противници имају може бити ирилика само у рђавим историским ромаиима. Да наведем како описује Вучпћа у катанској буни: „У том дође и Вучић с војском па стане убијати п вешати сне оне људе, којп су били нрнстали уз катине. Оп пареди, да се Гавра Вошњаковић, који је у боју погипуо, искоиа пз земл^е и његово мртво тело метне на точак, да га вране п гаврапи кљују ... Многе је затварао у обор, као стоку, везивао их, шибао, батинао, триао у тамннце, а највнше их слао у гургусовачку кулу. Ето тако је грознн Вучић гушио ову „катанску буну", која је хтела да новрати Обреновића." (стр. 1 таб. 27). Међу тпм супттпна целе оне борбе нпје нп пошто исказана.. Неколпко характерних Факата боље би послужило од свих шнба и батина, које нисац радо помнње. Алн писац мисли да уџбеник за основну школу не би никако могао биги, ако се не каже да „кнез Миханло није пмао законитог наследника" (стр. 3 чаб. 29) или ако се о уставу од 1869 не каже „та.ј устав и данас вреди п он ће се ако Бог да у скоро заменпти другим бољим" (стр. 1 таб. 29). њ). Друштвени и културни живот није боље обрађен од осталога. Одмах у почетку каже, да је занимање у Словена „било различито: једни су се бавилп риболовом, други сточарством а трећи земљорадњом, трговином и најнотребнпјим заиатпма." (стр. I и IIтаб. 1). По овоме је дакле већ нрилнчно била развнјена подела рада; ту већ имамо људе којп се нарочито баве занатима ма и најпотребнијим. Место да доказујем неоснованост ових речи исписаћу што писац говори о Србима у жупаннском времену: „главно занимање ми је било земљорадња и сточарство. Они норед река, језера, мора, бавили су се риболовом. Неретвани су се бавили и мореиловством.. . Занатп нису били толнко развијенп, да је за сваки занат био занатлија; него су занате, махом, радили поједиии чланови кућне задруге, као што и данас има но сеоским кућама." (стр. 1 и 2 таб, 6). Ако упо-