Prosvetni glasnik

98

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ

11РОСВЕТИОГ САВЕТЛ

Затим је прочитан реФерат г. Димитрија Јосића о истој књизи и тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Г. Дим Ј. Путниковић, учитељ из Веограда, поднео је Министарству просвете и црквених нослова штампану књижиду под насдовом , Грлица , књиги за децу" и још 14 табака рукописа, који бн имао бити допуна штампаној књизи — с молбом, да се ово обоје од њега откупи и штампа о државпом трошку ради поклањања ученицпма основннх школа. Све ово упутио је Гл. Просветни Савет мени на преглед и оцену уза захтев, да кажем: може ли се ово дело откуиитџ и о државном трошку штамиати за иоклапање ученицима основних школа. Ја сам прочитао и „Грлицу" а рукопис и нашао сам а.) у „Грлици" шест песмица са врло рогобатним стиховима, а махом су намењене деци, која још не иду у школу. Има и неколико моралних прича са врло мршавим моралом. Опажа се ужасно натезање при извођењу моралних поука, а и како да не буде натезања, кад се писац најобазривије чува, да паунско-врапчији, лисичији и голубљп, рибљи и у опште животињскп морал не оскврни Хришћанством и божанством. — Прнчом Ћ Живот за домовину " (стр. 36.) хоће писац да] развија натриотска осећања, али сама прича врло је невешто изведена. — Чудновати су погледи истакнути у причи , Извор" (стр. 38). Ту три нутника црпу поуку поводом натписа , , угледајте се на овај извор сваки са свога гледишта, а иисац пита децу : „Који је од њих најбоље казао?" — Само два чланка , Шта ирича Тоилица " и т Авет " имају неке вредности. Прича „авет" нрештампана је из „ Сричета" који је лист Министарство већ откупило. б.) У рукоиису има свега 9 чланака, од којих су два из Физике, којима се тумачи топлота. То су „ светли и тоили зраци " и „од куда ветар дува*. — Даље има 6 моралнпх прича, вредност нм је така као и онима у „Грлици". У свим причама види се лош почетнички рад, али се ипак јасно онажа тенденција оваких ирпродних моралиста: да се омаловажавају историјске особе, и да се не треба држати пронисанога реда и да треба што даље бегати од крста и тамњана. Тако

у причи „ Заслужио награду" помиње се Александар велики као Ћ некакав Александер цар Македонски." 'Гу се обраћа главна пажња једноме магарцу и човеку, који је имао добро срце према магарцу — а на тог „некаквог" Александра, који је онако богато наградно милостива човека и не обраћа се нажња. У нричи „Паметан миш " истиче се за углед један стари мпш, који се дружио непрестано са мишијом омладином, иа их још и слушао; таки сгари мишеви добро пролазе.—У чланку Ћ светли и тоили зраци " споменуо је иисац и цркву иоред школе само за то, што му је требало да деца нађу црквену ирангију нод снегом, па да може на њој протумачитн неке природне нојаве.— Из тога чланка треба да науче ђаци, да је оно добар учитељ, који се не обзире на распоред часова и нредмета преко недеље. Беше четвртак пре нодне и деца се играла у порти, па опазили како прангија вири исиод снега и како се исти око ње већма топи него тамо даље; кад уђу у школу, почну заииткивати учитеља, а он њима одговарати, па у том прође и час. Тада их учитељ пусти кући, на како четвртком ио подне нема школе, не хтеде се учитељ огрешити о распоред часова, па да их иозове за после подие и да им иротумачи, него ће сутра на редовном часу да им још боље иротумачи оно, зашто нпје имао доста времена у четвртак нре подне на школским редовним часовима. Е, како да деца не воле таког учнтеља већма него онога, којп би им казао: оставте та питања сад, нак ме питајте о томе носле часа. Осим натезања са моралним поукама, још се писац мучио са правоиисом и језиком. Мука је хотимице грешити против оних нравпла, која су се у школи добро научила, а морала су се баш добро учити, да би се добила одлична оцеиа. Ово хотимично грешење и изопачавање свега, што се у школи учило и научило, узима се као нарочита заслуга код „модерних" педагога, тако он пише оИе м. хо&е, раети (3 лице једн.) расте и т д. У руконису се то внди, јер на много места затрчао се па ианисао жладно, расжладити и т. д. пак је после свуда оно х превлачио или баш од њега нравио л. Јасно се -види да му је ненраво, што старији неће у овом иослу да се друже са млађима, па макар