Prosvetni glasnik

13*

јг ■ шшшишшшишшшшшш ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВКТА 9 9

ио нешто и да баш послушају, као што је оно у његовој моралној причи слушао стари миш младе мишеве, пак је добро н прошао на крају те приче, а носле извесно да је преживио своје нрво мдадо друштво, нак се прихватио још млађега кода. Кад сам све оио — што г. Путниковић нуди Мипистарству на откун — прочитао, искрсло је нреда ме нитање: зар оваке стварн да покдања министарство ученицима наших осиовних шкода? Мншљења сам: Да се ни , Грлица" ни њојзи ириложен рукоиис не може откуиити ни штамиати о државном трошку за иоклањапе ученицима основних школа. 11. Декембра 1888. у Београду. Понизни Дим. Јоси^. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената и оддучно: да се дело „Грлица" од г. Дим. Путниковића учитеља не молсе ирнмити за ноклањање ученицима основних школа. РеФерентима је одређен хонорар свакоме по двадесет динара. VIII. Прсчитан је реФерат г. Радована Мидетића, пуковника, о карти Краљевине Србије од г. Владимира Карића. РеФерат гдасн: Господине! На Ваше ноштовано иисмо Датирано 18. цр. месеца, које сам примио 30. нст. мца.имам част одговорити Вам, односно карте краљевине Србије, у размери 1:750.000 од проФесора г. В. Карића у овом што сљедује: 1-во Што се тиче развоја новршине Србије — ова је карта развијена но неком меридијану у Аустрији подозкеном. То се види п из положаја меридијана према граници карге и из бројања мерндијана; јер Аустријанци узимају за иочетак бројања онај меридијан, који лежи 20° западно од Париза. Овај ноступак није онравдан. Картаједне земље развија се но једном од својих средњнх

меридијана. То захтева наука, а има н свог практичног и техничког значаја. КартограФ изгледа, да је овде конирао меридијанску мрежу са аустријске карте централне Европе. 2-го Односпо хидрограФске мреже, мозке се рећи, да су ушле све знатније реке са мпогим приточнцама, што свакојако |стварн не уди. Ннје пак назначено жагубичко језеро , које је истина мало, али у Србији знатно због своје реткости и због својих особина. Нити су окарактерисана величанствена Ресавска врела иснод Бељанице, као ни врела другнх река — а што су важнн хидрогр. нојави. Потом извори и минералне воде такође нису назначене на карти; а свакојако н геограФија и картографија не сме из вида нзгубити ове ретке и врло вазкне хпдрографске нојаве. Тако исто није назначена ни „Потајница", а то је један хидрограФски нојав вероватно јединствен на целом Балканском полуотоку, а н у свету је врло редак. Исто тако воде изворног нредела Млаве, Дриог Тимока, и неких речица на занадном крају Србије, губе се у поноре — а то се из хидрограФске мрезке па овој карти пе видн. 3-ће Са преставом орограФије сасвим друкче стоји. На овој карти не види се докле допиру нланине и где ночиње нодгорина, која нрелази у тадасасту равннцу. Међутим сваком пазкљивом нутннку пада у очи ова одељивост овако разних висија, које но различитим особииама различито и дејство имају на човека и културу. Још је сдабије иредстављена водомеђа између облнзкњих мањих и већих речних сливова. Отуд из ове карте не видн се она нределна, тако рећи, одвојеност, па дакле и разни иредедни називи, које је народ одавна створио и који и данас ностоје, ма да административна иодела земље са овим не иде нараледно. Нити су на преслабима између иодобних сдивова назначене надморске висине, а иреко тих (иреслаба) иду обично нугови, који везку ове басене.