Prosvetni glasnik

430 ПРВИ КОНГРЕС „МЕЂУНАРОДНОГ -— —- ' —————-Ж —' : извршити, онда &е се на %ено место уиотребити иринудни рад без затварања." Кад сам и сам с осталим члановима конгреса гласао за ове поставке, онда сам то чишш с тога, што сам убеђен у љихову правилност. С тога мислим, да овим могу завршити ову тачку свога извештаја. III. Штокхолмски међународни конгрес за казн. заводе од год. 1878. донео је међу осгалим и следећу резолуцију : „XIV. Консрес је мишљења, да се против поврата могу с уснехом применити следећа средства: морализирајући систем казн. завода коме треба да служи као допуна условни отпуст и ређа уиотреба кратких казни за оне кривце, којима је прешло у обичај чињене кривичних дела. Он мисли такође, да ако би се у законодаиствима разних држава доста тачно одредило отежање казни у случају поврата, падање понова у кривицу ностало би ређе. Конгрес сматра у осталом, да означеиом циљу могу с успехом доприносити и установе, признате као допуна систечиа за казн. заводе, као што су друштва за заштиту куће, за рад, земљорадничке колоније или друга средства за номоћ." (Ови закључци се налазе иреведени као додатак књижици ЖујјовиКа М. Миленка: 0 казненим заводима. Београд 1884.) И ова је резолуција од тога доба у велико нашла примене. Али ма она била и до ижице изведена, она није ни близу циља, који се њоме мислило ностићи, јер је непотнуна у основи, јер су њени творци гледали више на спољашњу страну злочинца и злочина, но на природу првога и на дубоке и битне узроке другога. Није с тога чудо ; п1то се и од тог времена — као и дотле — поврат непрестано множио поред свих мера, које су против њега

УДРУЈКЕЊА ЗА КРИВИЧНО ПРАВО®

предузимане, није чудо што је он данас у свим образованим државама постао нредметом најозбиљније пажње и то како у стручној правној тако и у дневној штампи 2 како у државној адмииистрацији тако и у законодавним телима. Са свим је дакле природно, да је и први конгрес „Међународног удружења за кривично право" узео ово питање у нрва, којима је пмао да се бави: — а то је тим прпродније, што помепуто удружење и има за циљ борбу против злочина као друштвеног зла. Извештај г. проФ. Лукаса о овом питању не излази из оисега обичпог и досадашњег проматрања његовог и с тога ми мислимо, да можемо преко њега прећи. Ми то можемо учинити тим пре, што је извештај г. проФ. Фан Хамела ремекделце у својој врсти, те ћемо се на њему мало више нозабавити, а уз то је и дебата у овом питању била врло жива, те ни њу пећемо смети изгубити из вида. Већина данашњих закона своде се у погледу на поврат на следеће: раније казне сматрају се као отежавајућа околност при изрицању нових и тако ове повећавају. Али је ова иста идеја престављена у разпим законодавствима на разне начине. Тако Француски, белгиски и њима сродни каз'нени законици усвајају поменуту отежавајућу околност за готово све врсте злочина и преступа; немачки, мађарски а у начелу и холандски је ограпичавају на извесну врсту преступа, нарочито на преступе против својине. Да би ранију казпу узео за отежавајућу околност познијој белгиски казнени законик претпоставља само извесну строгост и величину нрве казпе не обзирући се на ирироду кривице, за коју је ова изречена, докле у истом случају немачки, мађарски и нови италијански казнени заколик захтевају — и то врло умесно да између првог и познијег злочина по-