Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ни у једноме од ових правида није казато да може и именица бити атрибуТ И то Само с тога, што писад но својим деФиницијама зове именицу, која изближе опнсује другу именицу апозициом; па пр. у 8, § 2 б. Именски је додатак — б) нменица ради ближег одређења и зове се апозиција и у 35. §: Имепица непосредно испред или иза именпце зове се апозиција и ближе одређује именицу, којој је додата. По овоме излази, да је на пр. у реЧеници Ипћап! ћег ЗЗЗеН 2ођп реч ђсг апозиција јер стоји непосредно испред именице бођп па је изближе одређује; а у реченици ЦпдШс! ([1 1):е ©фи!е ђег 2идепћ је реч ђег Жидепћ апозиција именице Јпе ©сђп(е, ј(;р стоји пеносредно иза ље па је изближе одређује, а то није истина. Тек у 37. § 1. каже се: Апозиција се мора слагати са својом пменицом у броју (81с !) и падежу и стоји или пред њом или иза ње. Но У примерима које писац наводи у овом и 8. § 2. б већина је за прпређен атрпбут, ио писцу су они сви апозиција. Осим тога погрешпо је ово правило, што се тиче конгруенције у броју. Како ће се на пр. сложитп р1ига!е 1ап1ига у апозпцнјп са својом именицом, којаје у једнипи и обратно? На послетку погрешно је п правило в) у 8. §, где се вели: „Именски су додаци прилози у неиотуно) реченнци; на пр.: ђег ШЈапп ђкг (овај човек овде); ђег §јпше1 ђог! обеп (небо тамо горе). Ту је ваљда писац ради свога правила направио реченице кусе, а кад је попунимо, неће бити више прилог атрибут? Сва нак правила, која се наводе у §§ 36. и 37. читаве 3 странице спадају у науку о облицима а не у синтаксу. II. Сложена реченица. а) Приређене реченице (Види синт. 9. § 1 ) б) Главна реченица са подређеним (снореДним) реченицама. (Видп синт. 9. § 2., 10. § (а, б,»,) 11. § а). У спнтакси гоиори се од 9—12 § у кратко о сложеној реченици и само мало опширније понавља се исто у V. одсеку од 91—105 странице у науци о сложеној реченици. За што је писац на овме месту уврстио 2 веџбања једно за речеиице сложене начином приређивања а друго за реченице сложене начином подређивања просто је не појмљиво. Ја-

МаЧноје хтео, Да СвакИ § његове ГраМаТпке Фи" гурише са неколико иримера у његовом практнчном делу, а да се у реФерату употрзби уобичајени израз : „Читаику , као практични део граматике, саставио је писац према захтеву новога програма за немачки јеЗив и удесио по параграФнма своје немачке граматике за средње школе" На овоме месту су разноврсне слолгене реченнце збијене у 2 кратка веЏбања неумесне с тога, што свака врста сложеннх реченица, а нарочито сложених начином нодређпвања, изискује потаико тумачење њиховог спољашњег облика и унутрашњег склопа. С тога нећу на овоме месгу о њгтма говорити, већ их остављам, кад будем дошао до V. одсека. III. Елиптична проста реченица. (Видп синт. 13 § 14. § 1, а. б.) За ово има 4 са свим обична немачка и 6 српских примера. Овдеје барем могао нисац наћи више и бољих примера. Даје загледао у ма који класички нутопис, нашао би ту сијасет лепих примера у живахном описивању разннх предела, који би били бољи за ученике од примера: „муж без жене — глава без тела: жена без мужа — тело без главе". — И у самој синтакси није овај одељак као што треба нзложен, н нз иростпх израза као што су у 13. § в) и б) пог ШЈенћб, оог $аде, ђег 50о1е ооп 1зег б!аћ1, ђге §и!1е аш ЗДегде неће нпко моћп разумети елинсу. IV Зависви падежи у опште. 1. Други падеж. (Види синт. 18. § 1. а, б, в, г, д, ђ. 24. § 1 (а, б) 23. (а, б,) 4 (а. б, Напом.) Као што се из наслова види, треба да практично веџбање обухвати правила, која заузимају ни мање ни више од 8 страница у синтакси. Но иемачких је примера 14 и српских 25, таман онолико за сва правила, колико би нх бнло потребно за свако ноједино правило. Таким малим бројем реченица, где на поједина нравила долази једва једна реченица, сумњам да је ученику пружена могућност, да прими и скува све оно, што му се у нејасним и непотиуним граматичким правилима тумачи. Што се пак оамих нранила у синтакси тиче, види се из целога, да је писац имао више граматика изворних под руком, али се није по-