Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

@гаф1еп§ јо (ствар по моме мишлењу стоји овако) и т. д. Да су генитиви, које писац овде наводи, пршошка допуна читавој реченици за место, време и начин, ја не бих се усудио казати ученицима виших разреда, који су већ учили српску синтаксу, те знају да су то додаци прироку,3. Сриски 0 аадеж без аредлога. (Види синт. 18 § 4, а, б, в,). У нравилу а) вели се: Српски 6. н. за средство или оруђе казују се предлозима тИ, ћигсђ, тјие1р или »егтШе1 (1 (простији облик тШе!§ је изостављен). Еада се који од ових предлога може уиотребити, писац ие наводи. То се дакле предоставља наставнику предавачу. Па нека буде и тако. Наставник ће нонунити ову празнину и растумачнти ученику тачно, који од ових предлога ваља у даним приликама употребити. Али кад се пређе на практична вежбања, коси се његова теорија са пишчевом практиком. Јер писац упућује у својим примедбама, да, ваља употребити овај предлог, а оно треба други. На пр, АмФибије дишу плућима (са ђигсђ а треба са ииЛе(§). Лукавством (са оешШеђ"!) надаше се непријатељ, да ће град заузетп, но што не испаде за руком ни лукавством ни силом (са тШе([1 — а овде треба у сва три случаја предлог ђигф). У правилу в) изостављен је предлог ап (3. п.) на пр. ведељом и свецом аи ©опп« ипђ $еГег1авеп и т. д. V. Завиони падежи на по се. А. Зависни падежи од глагола, Б. од прпдева. Примера је мало и они, који су наведени са свим су обични, не провејава их свуда класичан стил а на Фразеологију иије се нп мало писац освртао, ма да извесне изразе у напоменама своје синтаксе номиње. У самој синтакси главна је погрешка у овоме одељку, што није писац издвојио глаголе н придеве, који се у конструкцији слажу са српским језиком од оаих, који се у томе разилазе. Тиме би се постигао бољи преглед и уједно би се олакшало изучавање тих правила. ? Падежи зависни од предлога. За овај одељак синтаксе нема засебног веџбања. Но овако, како је овај одељак у саЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1890

мој синтакси израђен, могао би, кад бн се све шта треба, у њему исправило, уђи у лексикон, — а за синтаксу неваља. Да је писац, поделивши у 15. § синтаксу нростих и сложених реченица у II. одсеку го • ворио о простој реченици, као што то захтева њен склоп, онда би у науци о објекту после генитивног, дативног и акусативног објекта метнуо и препозиционалтш објекат и у науци о адвербионалним одредницима за време, место начин и узрок радњи глаголској уврстио падеже с предлозима, којима се ови одношаји казују. У предлозима с 3. п. изостављен је предлог аи^ег. Код предлога дедетШег није казато да може стајати и испред и иза 3. падежа и требало навести и по који пример, где дедепибег стоји пспред 3. падежа а не само примере са запостављепнм предлогом. Правило б.) о предлогу т>оп за време на питање „од кад" на пр. оои 0(1егп од ускрса није тачно; јер се од ускрса може и казати јеН 0(1еги. Тако исто није доста на томе казати за предлоге ћигф и тШ, да показују средство п оруђе; исто тако ваља обележити разлику између аи и аиј п т. д. У реченици (стр. 49.) аНе ^бгрег [Јгебеп оегтбде јђгег ©Љшеге пасђ ћет 9ЈШ1е(рип!{с ђег @гће — значп ћ)е ©сђшесе „тежа" ане „тежина". Тежина каже се немачки ћа§ ©егогсђ!. — Реченнца ћаз §аи§ {једЈ паф 31огћеп је ансурдум, јер може само једна страна куће бити окренута према северу на пр. Јпе ЗЗогћегјеИе ђе§ $аи|"е? Кед1 паф 5Когђеп (по боље дедеп ЗДогђеп). — §ииђег1 Зипаг шп е(ша§ дебеп је провинциализам, боље (иг е(гаа§ деБеп. — ®игф тђп ђаБе тф тетп Згаес! е1шф( треба тејпеп Зшес! јер је З го «! мушког рода и т. д. VIII. Прире^ивааем сложене реченице. 1. Коиулативне. (Види сннт. 44. § 1. 45. §.) Веџбање немачко има 5 реченица, од којих су 4 скопчане свезом ипђ п само једна свезом 1пс()1 пис — [оићеги аи:ђ. Српскпх реченица је 15 и међу њима јеједна са јогоођ! — а(§ аисђ, 2 са П1сђ( пиг—[опђегп аи:ђ, 2 са аи:ђ, 1 са зиег^ и ђапп, 1 са ибегђхе? остале су са ипђ илп асиндетичне. Свезе као (ђеЦ§—(ђеИб/ба^—6а(ђ, ешег(еК§ —аи()егје14§, гаећег - посђ ; ћг§д1еиђеп и. т. д. немају својих примера. з