Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
Крагујевачки округ поступно је напредовао. Пиротски округ показује напретка оамо за других 5 година. Алексиначки је округ имао 1884. год. губитка скоро два пут онолико колико 1879. године, па се у току других 5 год. то смањило. Исти је скоро случај и с ова четири округа: тоиличким, врањским, чананским и књажевачким, као што се читаоци поређењем могу сами уверити. Осим тога књажевачки је округ и за других 5 год., и ако у мањој мери, ударио натраг. Ужички је округ показао иајвише губитка у 1889. години, више но и 1884. године. Осим сиротиње, које — као што је познато — има доста у овом округу, мора да су на то утицали и други неки узроци, који су ми за сад непознати. И Београд је године 1884. мање деце изгубио, но што је то био случај у 1889. години. Ове је године губитак у деци управо за 200 ученика већи, но што је пре 5 година био. Осим сиротиње, које у Београду има врло много, као и у свакој повећој вароши у свету, и осим сразмерно великог процента умирања, оволиком опадању мора да је узрок и то, што се води слаб надзор над уписом и исписом ученика. На послетку, овој појави доприноси много и то, што се у Београду отварају многе приватне школе,
у које имућнији становници и толики странци дају децу на школовање. Особито је ово случај са женском децом, којаотпочну учење у српским јавним школама, иа га, зарад страних језика и због других узрока, прекидају и настављају у толиким приватним школама којих сада има у Београду. — Ко хоће о овоме што више да зна, нек прочита чланак од Богољуба Јовановића: «Приватне школе у Краљевини Србији год. 1884. и у «Просветном Гласнику" од 1885 год., стр. 450—459. и стр. 505—508. 5. Прегледали смо бројеве апсолутнога прираштаја ученика у току времена од десет година; видели смо како у погледу тога прираштаја стоје окрузи један према другоме ; разгледали смо како су поједини разреди напредовали, и, на послетку, ироучили смо све бројне податке, који се односе на упис и губитак ученика у току једне школске године. Остала је још једна врста података, коју до сад не узимасмо у оцену, а то су бројни односи између становништва, и ученика. Пошто проучавање тих односа спада у најзанимљивија општа посматрања, о којима је овде реч, то морамо, поред података, овде изнети и резултате, до којих долазимо разноврсним ноређењима, а све у смеру, да што више светлости иадне на питање које нас овде занима. Ево тих података и резултата за сваку годину редом :
На 1000 становника долазило је ученика: А„ у 1878.-9, школској години :
1.
У Београду
50 ,65
(с
35000 становника*)
и
1773
2.
« округу смедеревском
18 ,9 4
1«
80500 «
«
1525
3.
« « крајинском ■
18 ,35
\«
75830 «
«
1392
4.
« « ћуариском •
17 ,9 4
1«
64270 «
»
1153
5.
« « иожаревачком
17 ,55
\«
165270 «
«
2901
6.
« « крагујевачком
16 ,20
1«
108570 «
«
1 759
7.
« « шабачком • ■
15 ,88
1«
84800 «
((
1347
8.
« « јагодинском •
13 ,25
1«
72190
((
957
9.
« « алексиначком
12 ,86
1«
61800 «
((
795
10.
« « ваљевском • •
12 -71
1«
91960
«
1184
11.
« « чачанском ■ ■
12 ,53
\«
63980 «
«
802
12.
« « београдском •
11 ,77
1«
88900 «
«
1047
13.
„ « крушевачком
11 ,24
(«
73630
«
828
*) За све иодатке о стаиовништву у 1879., 1884. и 1889. год. захвални смо г. Богољубу Јовановићу.