Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

125. — Женског рода су именице уз које се може приденути заменица та. Пр.: риба, куКа, сестра, кост, ствар, земља, тица, зубља, столица, деца, госиода, браћа, мисао итд. 126. — Средњег рода су именице уз које се може нриденути заменица то. Пр.: дете ,звоно, клеиало, сиавање, село, оружје, излажење, гробље, лиш&е итд. 127. — Свака именица има само један од ова три рода, само именица звер, која је женског рода , говори се и у мушком роду, и именица вече говори се сад у сва три рода. III. Б ? 0 I 128. — Именице могу стајати у два броја, једнини или множини. 129. — Једнина. Нека је именица у једнини кад она представља једно лице или ]едну ствар. Пр.: девојка, чобанин, куАа, улица, итд. 130. — Мнозкина. Нека је именица у множини кад она представља више лица или ствари. Пр.: девојке, чобани, куИе, улице, итд. 131. — Некад је био и трећи број : двојина , који се сад изгубио и замењен је множином. Код неких имена има још старих падежа двојине. IV. ПРОМЕНА ИМЕНИЦА| 132. — Падежи постају разним наставцима који се зову иадежни наставци. 133. — Основа се код именица обично добија кад се од другог падежа одбије падежни наставак. 134. — Падежа у српском језику има седам, 135. — Падежи се разликују један од другог разним наставцима. 136. — Има падежиих наставака који су једнаки за више падежа, и онда се падеж тражи питањем. 137. — Да би се дознао падеж упита се глаголом из реченице и иадежима личне заменице трећег лица непознатог : ко или

штр и у коме падежу буде заменица у томе ће бити и именица. Пр.: Бог чињаше чудеса. рукама Павловим. Ко чињаше ? — Бог. ( Ко јо 1. падеж, и Бог је 1. пад.). — Шта чињаше? — Чудеса. {Шта је 4. падеж и чудеса је 4. пад.). — Чиме чињаше?— Рукама. ( Чиме ,је 6. падеж, и рукама је 6. падеж). 138. — Петим иадежем се дозива , а седми иадеж тражи се питањем где. Пр.: *Сине, у школи се учи. Сине је 5. падеж (јер се еин дозива). — Где се учи? У школи (7 пад.). 139. — Код именица средњег рода какав је 1. пад. једн. такав је и 4. и 5., и какав је 1. пад. мн. такав је и 4. и 5. 140. — Код свих именица какав је 3. над. јед такав је и 7.; какав је 1. падеж мн. такав је и 5.; и какав је 3. пад. мн. такав је и 6. и 7. 141. — Седми иадеж разликује се од трећег и по томе, што седми падеж долази свакад с предлозима, а трећи долази без предлога или са предлогом к. 142.—■ Нису једнаки падежни наставци за све именице, него су код разних именица различни, и за то се по тим падежним наставцима промена именица дели на пет врета. Прва врота 143. — По првој врсти мењају се именице мушкога рода које у 1. пад. јед. немају наставка, или које имају наставак о или е. 144. — Све именице које имају наставак о или е имена су лица или животиња. Ј е д н и н а. Први падеж 145. — За први падеж нема никаква наставка, или је наставак о или е. Пр.: зуб, орач, стриц, овчар, лакат, грозд, држак, отац, жетелац, белац, конац, јунак, Марко, Милоје, Божо, Вуле, бабо, зеленко. 146. — Ако се основа свршава на л онда се то л иретвара у о.