Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Трећи и седми падеж 203. — Наставак је у. Пр.: селу, ребру, иољу, лицу, огњиштђ, итд. i Шести падеж 204. — Наставак је ом. Именице које имају у 1. гхад. једн. е имају у шестом ем. Пр.: селом, ребром, лицем, аољем, оншштр.м, морем, Гораждем, итд, Мнозкина Први, четврти и пети паде® 205. — Наставак је а. Пр.: села, ребра, поља, лиц а, огњиулта, итд. Други падеж 206. — Наставак је а (дуго) Пр.: села, иоља, лица.. итд. 207. — И код ових именица као и код оних прве врсте умеће се у овом падежу а, ако се основа свршава на два сугласна, осим жд, шт, зд и ст. Пр.: ребара, седала, весала; али : гнезда, места, огњишта, итд. 208. — Гроце и криоцв гласе у 2. падежу множине грлњца. и крилаца, јерјеоно о у 1. пад. једнине постало од д (грлце, крилце), за то што је било на крају слога, па кад се уметне а, онда се д не ће претворити у о, јер више није на крају слога. 209. — Срце и пуце гласе у 2. пад. множине срдаца, и иутаца , јер је основа срдц и иутц, па су д и т пред ц испали, а у 2. п. мн. враћају се за то што су растав • љени уметнутим а. Срце може гласити у 2. пад. множине и срца. 210 — Кдупко гласиу2.пад. множ. клуб ака, јер је основа клубк, па се б пред к претворило у п, а у 2. падежу множине враћа се, јер је растављено уметнутим а. Трећи, шести и седми падеж 211. — Наставак је има. ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Пр : селима, ребрима, аољима, лицима, огњиштима, итд.

212. — Око и ухо мењају се у једнини правилно, али место множине имају стару двојину четврте врсте : 1. 4. и 5. падеж очи, уши в очију, ушију 3. 6. и 7. » очима, ушима. 213. — Кад око значи што друго, н. пр. у језеру, у житнице, у моста, итд. онда има множину правилно по овој врсти : ]. 4. и 5. пад. ок а, 2. ок а; 3. 6. и 7. падеж не употребљавају се. 214. — Пдеће може гласити у 1. падежу множине поред правилнога и илећи, по четвртој врсти, па и целом множином може прећи у четврту врсту. Трећа врота. 215. — По трећој врсти мењају се именице женскога и мушкога рода које имају у 1. пад. једн. наставак а. Једнина Први падеж 216. — Наставак је а. Пр.: риба, жена, снаха; слуга, владика, Нинола, итд. Други падезк 217. — Наставак је е (дуго). Пр.: р ибе, жене, снахе, слуге, владике , Николе. итд. Трећи и седми падеж 218. — Наставак је и. Пр.: риби, жени, Николи, итд. 219 — Ако се пред наставком и налазе грлени сугласници , претварају се у зубне •• г у з, к у ц, х у с. Пр.: слузи, снаси, владици, итд.