Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРИСКОГА ЈЕЗИКА

23

трдесет слугу. — Дугнх руку. — Не мећите дугијех пушака. — На капији Сеша бијелога. — Ву1адици су приступили руци. — Немој мене војсци проказати. 43. Задата^ 237, — 258. правидо. (Као у 32. задатку'). Види му се ноћи путовати. — Злочинце ће злом смрти поморити. — Гладом пате, а чисто носе. — Дигну га с велшшм жалости иеговом из Бање. — Коњи се мере пеђу, а људи памећу. — Некршћу се горе усмрђеше. — И ја сам соли зобао. — Зоби му дајите. — Отиде се лудости. — Жена пође својој кћери у походе. — Ти се јеси крви научио. Да је дан раван нпћн. — И Комнену божју помоћ виче. — Плећи дадс бијежати стаде. — Кад Турци те јесени дођу на Мораву. — Много чељади у кући. — Иего сам те путем намучио и конаком и глади п жеђу. 44. Задата^ 259.— 271. правило. (Као у 32. задатчу). Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена, — И мећу се камена с рамена.Што ће мене момче Биограче. — Сок некаквог мирисавог дрвета. — А кад време састајања дође. Мнслим да страдања садашњег времена нису шннга према слави која ћо пам се јавити, — Вукашипу на рамена пада. — Нездрави и телом и душом. Ти ме зовни по имену. - Да комадић леба баци псетету. — Струк му мећу дрво шимширово. — Проврже се цриијем јагњетом. — Јер смз уди тела његова. — Расти, јсло, нобу у висине — Свако Туре себи дере.

\ БАМЕНИЦШ 286. — Заменице су речи којима ое замењују именице, придеви и бројеви. 287. — Лица. Заменице разликују три лица. 288. — Прво лице је оно које говори : ја мислим, ми мислимо. Друго лице је оно коме се говори : ти мислиш, ви мислите. Треће лице је оно о коме се говори: он мисли. они мисле. 289. — Врсте заменица. Заменице се

по своме значењу деле на личне и ири^девне. 290. — Род. Личне заменице (осим трећег лица познатог) немају родова, т. ј. једнаке су за сва три рода, а придевне заменице, и лична .заменица трећег лица познатог имају облике за сва три рода: мушки, женски и средњи. I. ЛИЧНЕ ЗАМЕНЦЕ. 291. — Личне или именичке заменице су оне које стоје место именица. У место да се каже : Стеван не чита, Стеван не ради, Стеван се неирестано игра, — каже се: Стеваи не чита, он не ради, он се ненрестано игра. Реч он која замењује именицу Стеван, лична је заменица. 292. — Личне су заменице : Првога лица: ја. Другога лица : .... ти. Трећега лица: 1. Познатог • • • ■ он, она оно. 2. Непознатог • • • ко (за лица)_ што (за све о стало). 3. Неодређеног • • -• неко (нетко), нешто. 4. Одреченог .... нико (нитко), ништа. 5. Сложене .... свако (сватко) свашта, којеко , којешта. Свакога лица: .... себе или се. II. ПРИДЕВНЕ ЗАМЕНИЦЕ. 293. — Као год што личне или именичке заменице стоје место именица, тако и придевне заменице стоје место придева и бројева. 294. — Придевне заменице ио своме значењу деле се на придевне заменице за ирисвајање, за иоказивање, за каквоћу и за количину. 295 — Придевне су заменице за присвајање : Првога лица : • • • • мој, -а, -е. наш, -а, -е.