Prosvetni glasnik

ПРАКТНЧНЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

575

У цвету јабучину је велика множина (мноштво) прашника или у њему је ммого прашника. Неке јабуке одрже се преко цеде зиме. Гдекоје не могу дуго да се одрже, но пструле. Неколике (мав&е од пет) шљиве носе слатке родове, — а у највише шљива су родови слатки. Неколика човека (мање од пет) добро познајем. Неколика повесма (мање од пет) продаћу. Неколико људи, жена и деце врло добро познајем. Неколико села нисам прошао, Мало ђака непрекидно пазе. Чеето (врло чеето) сам већ. долазпо у ову учионицу или школску дворнццу. У овим примернма се исказује, да ли се мисли већи број или мањи број некога или нечега, али се изреком не означава, колико се уираво мисли.

Ноговор. Овде је право место да се напомене, како се у српски говор и писмо, мимо остаде германизме, увукло и одомаћило и немачко бројење часова. Еао што је познато, сви културни народи, кад броје од двадесет па на више, кажу најпре већи број, па онда мањи; само Немци мањем броју додају већи: двадесет (дваестЈ иједан, егп ипд, ташгд, и т. д. Тако и кад броје часове, сви кажу најпре већи број, целе часове, па онда делове, разломке; а Немци и ту говоре противно, н. пр.: ит ТпаЊ асМ, не ваља српски рећи „у пола осам", јер аола од осам, то је четири. но треба казати у седам часова и ио или у седам и ио (часова). Даље, егп угегШ аи{ тег, не ваља српски рећи ,,четврт на два«, него се то каже један и четврт (не „Фртаљ" ни „кварат" ни „черег"). Исто тако (Игег угег&1 аиЈ егпз, не ваља срп. рећи „три четврти („Фртаља", „кварта", »черега") на један, него се то каже један без четврти. ЈЈгп шоЏ ићг каже се у иодне, ит тШегпасШ рече се у ионопе, ионо&је, ионоКи (пише се састављено, а не оделито >,по ноћи"). Колико је часова? — ЈЕз гз1 егп 'огегШ аи( етз, не ваља срнски рећи „четврт на један", него се то каже четврт ио иодне. Ј)гег ^ГегШ аи( зесћз, не ваља срп. рећи „три четврти на шест", јер то у нашем језику значи иреко шест још три четврти, него се може рећи: иет и три четврти цли шест без четврти или иетнаест минута до шест. (Оставпмо и запустимо већ једном немачке „Фртаље", романске „квартове" и турске „череге"!). Непријатно осећање обузима правога Србина, проматрајући толике непотребне туђе речп. У говору се не може потпуно ни обележити право употребљавање туђих речи. Не зна се ни броја непотребним туђим речима, од како имамо посла с немачком књижевношћу, а још више непосредно са самим Немцима. Не прелазе к нама само многи научни изрази, него се увукоше и још једнако увлаче и Имена за најпростије ствари, као што сејасновиди у 1-ом вежбању код имена занатлијских. Нрема потопу од туђих речи, који прети све да поплави, ваља ставити насип, који ће га ограничити. Прва

ласт, иотоња мука! И шта ће бити најносле од чистоте ц лепоте нашега језика, ако се томе злу не доскочи? И сад је већ прешло меру, а сваки дан доноси му нринову. Јавно мишљење треба од свакога образованога Србпна и Српкиње да иште, да говори српскп што лепше и чистије. У томе би могли највише урадити наши наставници свих школа, од малодечине и основне па до свенаучишта, свећеници и сви чиновници, сваки у своме подручју, служећи се колико год могу више, и у писму и у говору, чистим српским изразима. А то се све може код нас уделотворити тим лакше, што је у нас народни језик уједно и књижевни, и што књижевност бира све најлеише, најобичније и најариличније изразе, она дакле употребљава речн свега српскога народа, Ако се редовно за то тако пише, што се тако говори, има примера и да се за то тако говори, што се тако пише, јер промене у писању воде к променама у говору.

Уч. Ближе познавање бро.јева и слободна и вешта употреба њихова је за образовање човечје нешто тако знаменнто и у животу човечјем приносн толако користи, да нам ваља тому предмету поклонити још већу нажњу, и с тога ћемо га одселе непрекидно разматрати и о њему размишљати. Да бисте се дакле ви ваљано извежбали у поступку с бројевима и у њиховој упогреби, што се назива рачуном, рачуњепем, ми ћемо одселе по неколико засебних часова на недељу рачунатн, а на часовима који нам преостају за вежбања у гледању, мишљењу и говору бавићемо се нечпм другим. 1У-то ВЕЖБАЊЕ. Место (стојиште), стад и положај 1 ) Нааомена. Радећп овај задатак, нису потребна учитељу (учитељпцц) никаква посебна учила, јер су на овај смер довољне ствари којих је досга у свакој школској дворници илп учионицп, а на име: лист хартије, кпига, сунђер илн сионђија (губа плп спужва) и т. д. Напомпње се овде, да ваља бирати таке стварп које су доста велике и које по томе ђаци (ученици и ученице) могу са свпх страна разговетно посматрата и разматратн. — А сад отпочиње послоиање. Пре свега ваља положити књигу на хартију и питати: Где (је, се налази) лежи књига? А ђак треба да одговори: Књига (је, налази се) лежи на хартији. Учнтељ (учитељица): А где (је, налази се) лежи хартија ? — Бак: Хартија (је) лежи исиод књиге или иод књигом. Учитељ (учитељица.): Шта лежи озго. а шта оздо? (На ово питање могу ђаци заједиичкц одговорити). ') 0 овом темату вал>а зборити читаве седмиде, а, по потреби, и дуже времена.