Prosvetni glasnik
670
НАУКА И НАСТАВА
охлади и кристалише у гвозденим судовима. Сода се тада одваја у великим кристалима. Често се сода раствара у кацама од црногалима, у које се нарочитом цеви доводи струја водене паре. Сода, која треба да се раствори, меће се у избушене сандучиће од лима, који се могу да дижу и спунггају Каца се напуни цевима за 3 | 4 водом, у њу се потопе сандучићи пуни соде, а за то се време упушта водена пара Температура расте нагло, услед чега се сода раствара. Чим раствор достигне густину 30 до 40° В., одмах се раствор спроведе у судове за кристалисање, начињене од црнога лима (5 м. дуги, 2 м. широки, и О, 45 м. дубоки). Кристалисање се довршава на средњој температури за 5 до 6 дана. Остатак се раствора (прљава љутица) оточи кроз отвор, који се налази на дну судова, и употреби за израду лошије соде, а содни кристали покупе и подвргну поново кристалисању. Најзад се скупе содни кристали у кугласту лимену кацу, која се загрева непосредно пламеном горива. Посреством једие баџе, пламен обухвата кацу. Каца се напуни кристалима помоћу нарочите цеви; кристалима се дода мало воде, па се тек онда загревају. Кристали се растопе у својој кристалној води. Пошто је то постигнуто, удали се ватра, каца покрије дрвеним поклопцем, а течност остави да слегне. Кад се избистри раствор, он се помоћу натега оточи у четвртасте сандучиће од ливеног гвожђа, чији је пречник : 40 до 50 см. Ту почиње кристализација, која се довршује после 8 дана. Кристализација се знатно подстиче, ако се у раствор спусте гвоздене полуге широке 6 до 7 см. Кад се одвоји остатак раствора, потопе се сандучићи у кацу, пуну кључале воде. Кристали се услед тога одлеме од зидова сандучића, те се простим преметањем истресе једноставна кристална маса из сандучића. Маса се за тим остави да се осуши у сушионицама, а из ових одмах пакује у бурад, да би се сгхречило свако могућно распадање. Кристално сгање содино јамчи за чистоћу соде. Кристална сода има једну незгоду, јер садржи велику количину воде, која поскупљује транспорт. — Кристална се сода употребљује више у Енглеској но у Француској и Немачкој.
Употреба Лебланкових содних остагака. Узрок, што је Лебланков метод остао до данас најзнача јнији у индустриском свету, јесу баш ови содни остаци. Заиимљива је и чудна судбина њихова. Да отров и ђубре, кога се сваки курталисава, постане један од врло важних продуката, заиста није обична ствар. Содни остатци осташе као измет содне Фабрикације по Лабланковом методу све до 1863 године. Они су сматрани баш као нај гамнија страна овога метода. Велика количина сумпора. који се у остацима налази, иропадала је тако, да се н. ир. у содној Фабрици у 01еше (Лотарингија) избачени сумпор до 1869-те године цени на 43 милијуна марака. Свака тона алкалија, не даје мање но 1 '| г тоне сувог остатка, те на тај начин произведене огромне количине гомилају се обично у близини Фабрике, где образују читаве брегове знатне висине. На топлом времену ови остаци испуштају знатне количине сумпор-водоника, који на најштетнијн начин досађује околним становницима. Осим тога, на кишном времену вода што тече низ масу ових остатака, садржи калцијум -сулФида и поли -сулФида, који трују бунарске воде и водоводе, с којима долазе у додир. — Сви покушаји и напрезања да се сумпор ослободи из ових осгатака на прост а јевтин начин, те да отклони штете, управ рећи опасност, од ових остатака по опште добро, до скора су била узалудна, и ако су многи хемнчари и техничари за ову ствар жртвовали много труда, новаца и времена — 30 до 40 година. По КхсМег-у содни остаци из 8Пе81 -е код 8аага имају у осушеном стању овај састав :
калцијум-сулфида • ■
37,62
38,04
39,10
калцијум-тијо-сулфата
2,69
3,02
2,35
сулфида гвожђаног
1,88
1,75
2,01
калцијум-сулФата •
1,68
1,01
1,38
калцијум-карбоната
23,18
22,24
24,02
калцијум-оксида
6,49
7,00
7,25
алуминијум-хидрата
2,11
2,02
2,00
натрона
2,52
2,10
1,86
силицијум. кисел. (вез
) 4,24
4,03
4,62
воде
2.32
3,29
1,51
песка
7,74
6,82
7,21
угљеника ....
5,41
6,00
6,39
магнезије . ... .
0,64
0,51
0,71
калцијум-сулФита • •
0,74
0,31
0,63
I
99,26
98,17
101,06