Prosvetni glasnik

27

-1*

так градова и трећег сталежа Нерешено је питање о постанку градова -- вароши — у Јевропи. Једни историци држе, да су то остаци римске културе, да су то римске муниципије. У прилог овоме мишљењу иде и то, што су све немачке вароши на левој обали Рајне старијег порекла но вароши на десној обали, камо није допирала власт римска. Други опет тврде, да је већина вароши постала уз манастире, а трећи, да су то нарасла германска села. Нема сумње, да велики део вароши води порекло од римских муниципијалних градова. Исто је тако несумњив Факат, да германска освојилачка племена нису днрала у муниципијалну управу њихову. У јужпој Француској облик управе сипа стајао је још за доба Каролпнга. Реч „Римљанин" била је индентична с аграђанином" — значење је дакле било исто. У Немачкој, још у ранијој историјп, иомињу се две категорије вароши слободне (РгеЈеШсИе) и царске (КешћзвШсЦе). У градове се беше склонио најинтелигентнији свет. Вароши уонште добивају важнију историску улогу у XI. и XII. в., нарочито од доба крсташких ратова. Трговина је тада оживела. Многе вароши процветаше, а нарочито талијанске: Млетке, Ђенова, Пиза, АмалФи и др. Жива се трговина водила између Истока и Запада — Азије и Јевропе. Млетке и Ђснова беху најважнији посредници. Млечпћи су првн закуцали на врата небескога царства — Кине. ЈозаФат Барбари и Амброзио Контарини у Персији. а Марко Поло у Кини. Венеција завлада морем, атланским океаном и средиземним морем. Венеција је била посредннк између Севера и Југа. Истока и Запада. Холандске харинге, француска вина, шпанска хартија, бискајско гвожђе, беху артикли, које је венедичка трговина преносила са запада, а извозила је иродукте своје богате индустрије. Венецијанска свила и огледала беху на далеко чувени. На скоро после крсташких ратова процветаше и немачке вароши. Изобиље у материјалном благу, богаство, природно је да је морало изазвати напредак материјалне културе, а живљи саобраћај измену у мислима. Долазећи у саоораћај с образованим мухамеданским народима, где је наука тако високо стајала, уметности биле тако развијене и живот у1'лај.ен, природно је то морало имати утицаја

и на развитак трећега сталежа. Сами, чисто материјални интереси грађана захтевали су да имају одрешене руке, да они удешавају своје трговинске одношаје, једном речи тражили су слободу, право самоопредељења насупрот грубој сили и туторству Феудалном. Није чудо, што је с развијенијом трговином и јачала свест о слободи. Хоћемо ли доказа овоме, то се сетимо само оне јуначке борбе талијанских градова у чувеној свађи гвелФа и гибелина. Ту се борио републикаиски дух талијанских вароши противу цезаризма германских императора. Карактеристика код талијанских градова је, што опет иде у прилог нашем тврђењу, да. су сви реаублике. Многи ђенијални умови одњихали су се у тим републикама. Сама Фиренца дала нам је: Данте-а, Петрарку, Леонардо да Винчи-а, Микл Анџела, Макијавела и др. Сетимо се и Ханзе и швапскорајнског савеза вароши, савеза, који су били наперени противу Феудала, а у обрану својих интереса. Само уређење савеза било је републиканско. Дух слободе родио се у градовима, одатле је потекао први удар на Феудализам. Материјални развитак културе тражи густе насеобине — села и вароши; густина становништва изазива живљу измену мисли, а из овога се рађа скепса, која руши аукторитет и у политици и у религији. Да су већа слобода и већа права корисно утицали на развитак трговине и индустрије, доказ нам је, што на челу трговинског и индустриског иокретајевропског стоје слободне вароши. 1 ) Интереси трећег сталежа дошли су у сукоб с Феудализмом. Трговина се развија онде, где је сигуран саобраћај и где се слободи рада не смега. Племићи су постали самовољни. Замкови средњевековних Феудала, на које је свет у почетку средњега века гледао с поштовањем, јер му је отуда потицала сигурност, сада су постали гнезда пљачкаша. XI., XII. и XIII. в. могу се узети као цветање моћи Феодалне, а у XIV. почела је да слаби. Осиливши се, Феудали су у својим територијама готово са свим приграбили политичку власт; краљевска владалачка — власт била је само по имену. У Француској су Феудали могли ковати свој новац. Право међусобних ратовања нису им Хелвалд II., стр. 319.