Prosvetni glasnik

40

природних наука готово не би требало ни доказивати. Познавање прпроде преко је потребно за практично разумевање света и живота. Оне уче васпитанпка, да сматра себе као члана природе, упознају га с природнпм законима, којп вечпо делају и којима је све потчпњено, било да пролазп, било пак да постаје; оне га пзоштравају и уподобљавају да прпродне предмете уме употребити према својим нотребама, да штетне избегава а корисне да употреби ; оне га уче да волп природу, занпмају му разум и Фантасију и штите га, да не остане туђпнац У оном, што га целог живота окружава. — Мпнерали, који добивају предикат „мртви", у ствари нису без утицаја у току промена, ксје се дешавају, као што нзгледа прц површном посматрању. И онп долазе у велики ланац природпих тела, кроз који материја пепрекидно пролази, само у разнпм облпцпма. Лагано, алп никада не стојећи мирно, развпја се њпхов жпвотни процес под пепрекидпим утицајем воде, атмосФерских материја и организама: уништавањем, меаањем, оксидацпјом, редукцијом, и т. д. они се мењају и чине огроман утицај на царство биљака и жпвотиња. И збиља, тек онда се појављује природа у свој својој величанственостп, када нам не излазе пред очп усамљено поједини предмети, редовп и царства, већ када увидимо и схватпмо унутрашњу везу, непрекпдни ред свих природнпх тела, непрекидио индпвпдуалисање матерпје и како увек једна природна тела неминовно носе у себи услове за опстанак других, како, дакле, једна без других у овом облику нису ни могућпа, нити се могу разумети. Наравно, управо је Минералогија она грана оппснпх природних наука, која најмање задобива радости како од стране оних, који се уче, тако и од онпх, који уче ; пз начелних пак обзпра она се иначе мпого мање занемарује. Узроцн изгледају веома прости. Још у раној младости долазп дете у директан додир са животињским и бпљним царством. Шарена иромена облика, величина и боја, разноликост природних гласова, певање птица буди нехотичну пажњу, и чешће понављање тога — и ако само новршно — Фпкспра се у памћењу у једну сталну преставу. Жпвот и кретање животпње, као и могућност саобраћаја с њом, улева детету брзо интересовање и радост да је носматра. Тако исто побуђују и биљке, својом лепотом боја и нрпјатним мпрпсом, пажњу сваког детета, које је обдарено подобним чулпма. Са свим је друкчпје с минералима. Монотоност боја, укрућеност облнка, храпавост површина, и т. д. јесу узроцп да дете предмете Минералогије готово никад пе узима за предмет посматрања. Дечко, који птицу камепом с дрвета отера, може нам казати, да ли је то био врабац

иди ласта, алн нам неће умети казати, како је изгледао камен, који му је био у рукама. Он нига за име лептира, који се по зраку вијеибиљке, која цвета, а не пита закамеп, о који је ногу разбио. Овим не треба рећп, као да су васпитанику предмети, који су у границама Баологије, довољно познатп пз саобраћаја с прнродом и да је њпхово даље специјално обрађпвање нзлишно, већ ово значи: да они сами но себи буде пажњу и интересовање, док се код ових за успешну наставу из области Мииералогије морају претходно створитн потребне претпосгавке, и то вештом обрад^м од стране наставника. А ово претпоставља да наставниксам не сматранаставу из Минералогије за незнатнију него ли нз Зоологије и Ботанике, и да је увереи у узајмичну зависност и унутрашњу везу свих природних тела у чудноватом склопу огромпога света. Радо признајемо, да се настава пз Минералогије има да бори с већим тешкоћама, неголпје то код других грана природнпх наука, од чести из горе наведених разлога, а од чести п за то, што зпаци разликовања мииерала ннсу тако уочљпви, те се и не могу да нађу тако лако као код биљака и животиња. (По себи се разуме, да се нас овде у оба случаја не тиче научна подела). Иравилан избор материјала и вешта обрада његова, ипак ће попеке сметње отклонпти и моћи ће успех да осигура. Па шта треба, дакле, да се избере за предмет мипералошке наставе из веома обилног материјала, који нам природа нуди? Такав један избор материјала не проузрокује никакве особите тешкоће. Наравно, мора се пазити, да се не избере нешто из каквог научпог уџбеника, што изгледа просто и лако, и да се тиме кљука васпитаник; нека је увек сама природа књига, из које наставнпк чита, шта п кадаможе бити унесено у наставу и иедагошки правилно обрађено, према његовим месним и другпм односнма. И ако дакле не може тачно бити одређено, шта и у колико треба да је нредмет минералошке наставе, ипак се ова општа правила могу на с !е случајеве применити : 1. Нека буде како у целокупној настпвн из природнпх наука, тако и из Минералогије, предмет посматрања, у првом реду, материјал пз околине. Према овоме матерпјал се на свакп начин распоређује врло неједнако, јер се у неким пределима налази више а у неким мање минерала; ну ипак за то биће их свугде у приличној мери и биће при правилној обради изврстан материјал за очигледну наставу. 2. Ка овоме материјалу из околине, који је нађен и прикупљен у првобитним илн може бити у секундарним слојевима, долази онај, који се вас-