Prosvetni glasnik

НАСТАВА МИНЕРАЛОГИЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

39

п,их п а се може дотерати највише до десет слоЈева. Да ово прпмерима докажем, наводпм: Капипси1из ЛиИаиа, ОгеуеШа Тће1етапп1апа п Еоеи1си1ит пмају само један једигп хдорофцднп смој: 8с1гри8 2—3, Ап1ћепит гатовит 3; Рћу1а1асса ге1ап (1га 5, и т. д. Најобпчвпје је да имају 5—8, али долази и до 10. Ма од које бпљке узели лист п од њега режње под мпкроскопом испптивалп, видп се, да су с обе стране покрнвени епидерлпсом, а ва горњој ст,>ани пспод еппдермиса налазе се палпсадне ћелије, пуне плазме, а у плазми хлороФила. Оне су за то прозване палисадне, што имају дугуљаст облик. У горњем делу ове се ћелпје без празнипа додирују, а у доњем већ не, и нарочпто онда, када су вишеклпнастог облика. Испод палпсадпих ћелија, даклем на доњој странп листа налазе се сунђерасте ћелије, чији је облик многоугалаи, алитако, да ти углови нису свуда потпуно ћошкасти. Ове суиђерасте ћелије додирују се само угловима, а између осталих делова остају празннне (ннтерделулари). Сви ннтерцелулари стоје у непосредној вези а са спољашним ваздухом комуникују кроз лисне отворе, у науцп назване стоме. Ове су стоме просте рупе, кроз које улази угљена кпселина у унутрашњост листа, и то прво у интерцелуларе, а пошто су онп у вези, то се угљена киселина свуд распростре н најпосле нродре кроз ћеличне мембране упутра у ћелије, и ту се у хлороФплним зрнцпма угљена кпселина разложп на угљеник п кпсеоник; угљеник буде задржан и помоћу воде, коју је корен из земље исисао, у скроб претворен. Код биљака, чије је лишће ваздухом са свих страва опкољено, као што је већина, стоме се налазе само на валичју, дочвм је горња страна покривена кожастом кутикулом. Код биља нак, чије лишће по површини воде плива, као код локвања, стоме се налазе само на наличју, јер је само с ове стране ваздух дисту приступачан, пошто се одоздо вода налази. Само се код оних бпљака стоме на лицу и наличју надазе, чије дишће вертикадно стоји, као на пр.код Еиса1ур(;и8-аРеисе(1апит-аитг1. Да угљена кпселина само кроз стоме улази у лист, може се доказати врли просто: иека се узму две стаклене плоче, па нека се метне једна одозго по лицу листа а друга одоздо, и после нека се без повреде листа лепо вежу, па нека онда остане лист цео дан сунцем обасјан, па у вече пека, се осече и прегледа, да дн пма скроба. Пошто су стоме биде запушене, угљена кпседина није могла у њих продрети, дакле ни скроб се не може наћи. Стоме су врло мале, тако, да највеће као код лилиацеа не износе нојединце више него само 1 „ 0

део мидиметра; код кукуруза У„ 8 и т д. Обпм је тако исто малп ; тако је Унчер измерио стому А§араи1;ћи8-а н нашао дајој обим пзноси 0,000047 квадратног милпметра. Ова се спћушност изједначује с иогреоом, коју врши, само грдним бројем. Тако код обичних биљака па квадратни мишметар долазп 40 — 100, чешће 100—300, а по каткад и 600—700, тако, да цео лпст има увек неколико мнлијупа стома. Нас се тичу, као што је још једном нагдашено, у првом реду бпљке с нормално распростртом лпском, и за то где, се тиче ближег оријентовања, унпмамо у обзир а друге хдороФидне биљке. Само ће се онда у опште јасна представа о аспмилацпјп добити, ако се све околностп тог важног процеса подробпо растумаче, а то је и задатак овога чланка Чнм се ма који лист узме у руку, иада у очи да кроз лисг продазп чптава мрежа снопића од судова, које је наука прозвала нерватуром, ма да онн не осећају. Код монокотпледонских бпљака нерви пду парзлелно, а код дикотидедопа мрежасто су пспреплетаии. Нерватура врши озбиљан посао - одиошење асимидационих продуката (скроба) н довдачење воде из стабла. Ова нерватура 1 ) је јача и већа, што је лиска тања п внше у површину развучена. У овом случају первпмаје задатак, не само да скроб у стабдо одводе, него п да танко дисно пдатно разапну, као шипке кпшобран, да би што впше светдосних зракова прпмп10. (СВРШИЋЕ СЕ)

НАСТШ МИНЕРАЛОГИЈЕ У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ (по немачвом) од Љуб. М. ПротиБа У последњим децеиијама нашега столећа учиниде су нриродне науке епохадап полет п извојеваде су себи право, да поред осталих дпсциплина буду такође заступљене у школама као наставпи предмет. Прошдо је време, када су оие стајаде у наставним плановима као „споредни предмети*, и ако се још у многим шкодама на њих троши дадеко мање времена, него ли на остаде наставне предмете; за то се овде и мора сваки корак на боље с радошћу поздравпти. Важност наставе из ') Засћб. Уог1ев. ићег РПап2епрћувш1о#Је. р. 59.