Prosvetni glasnik

5

Ово је погрешно, јер из горњих једначина следује ово: а'8' : ћ'1' .= а"§" : ђ"ј". У §. 176. показано је на три начшта како се испптује, да ли је неки полигон, чнје су пројекције познате, раван или није; ово је излишно, јер је доста да учениди знају један начин. У одељку о „ргезјесша <Мји гаташа," а на сл. 70., 71., 76. и 95. није назначено, који су делови лпније т'п\ т"п" видни, а који су заклољени, као што у опште впгде није дано упутство, како се на пројекцијама цознају виднп и заклоњени делови какие праве илп полиедра. Сл. 78. показује како се налазе пројекције пресека двеју равни, кад јој се хоризонтални и вертикални трагови не секу у границама цртежа. Ова је елпка излишна, јер је на с.а 77. иовмаио како сч помоћи у таквом случају. Код продора праве кроз раван поменута су два општа п један особпти случај (сд. 81., 82., 83.), и ако се доцније, нарочито код равнцх пресека и продора полиедарских. пајвише јављају баш ови специјални случајеви. Задаци, решеип у одељку „Шјебепје га<1а1;ака о гатшш, која је о<1ге(1јепа пјеМт тјеИта ка(1 пје1га§0Т1 1е2е уап §гап1са сг!ега," само су особпти случајевп, па их је требало реигавати оиде, где је показано решење општег случаја, а не одвајати пх од општег решења тако, да семоже помислити, да за њих не вреди опште правило. У §. 187. стоји ово: Д'1оп81 га<1ашћ ргауаса вроје зе којш §ос1 ргатсет"; правом се могу спојити само две тачке а не II две праве. Писац се на впше места изражава овако нетачно. У V. одељку, говорећи о „Вокоп8ШС1", показују се, на сл. 92., 93. и 94., три врсте полагања свих трпју пројекционпх равпи, а то еије требало чинити; довољно је показати само један расклоп, који је и на осталим сликама (95., 96., 97., 98., 100., 101., 102. и 103.) представљен. Нелогично је извођење у §. 200. У том §-у говори се о цзналажењу трагова једне праве која лежи у проФилној равни, дакле праве за коју се зна да су јој обадве пројекције управне према осовини. Па кад се то кећ зна из раније, од куд излази баш из §. 200. — у коме се показује само како се налазе трагови такве праве — да су „ПоП8 1 папз ргатса, коЈ1 је 1з1обтјегап 8а ћокоттсот, окотШ па ргуи 08." Сл. 97. показује то всто, што п сл. 96. На гл. 101. иоказано је „како 8е оДгеДјији ргојексјје ргевјеасе р гатшпа В 1 8, ако пјШол1

папзш 1га§0У1 Кп 1 8п 1еге па ргоДихепји пј1ћотШ Иопзшћ 1га§ота 1 81." Ово је требало као особити случај поменутц код изналажења пресека двеју равни. У §. 208. (сл. 102.) говорп се о томе, како је раван, која пролази кроз пројекциону осовипу, одређена тек онда, кад су познате пројекције једне њене тачке или праве; ово је требало поменути ранпје, још кад се говорило о томе, чиме је у опште одређена раван. Код обртања тачке око праве (сл. 113. п 114.) номиње се полагање равни, а нигде пре тога нпје бпло нпједнеречц о томе, како се полаже нека раван на пројекциопу ракан. Изналажење праве дужине једне дане ираве и преношење једне дане дужине на неку праву Је само те П раве око пројектпог зрака једне њене тачке, . _ об;|Д0 је радИ иотпуности решпти исти задатак и полаггиљ^ трансФормацпјом (сл. 119., 120.). Сл. 122. не ноказује ништа ново, до оно исто шго и слика 121.; на једној и другој повучена је раван кроз дану тачку н дану праву, па је полагањем те равни нађено одстојање тачке од праве. Нигде није показано како се раван, обртањез* око једпе своје хоризонталне праве, доводи у положај паралелан са хоризонталном пројекционом равпп, а већ је на сл. 123. примењено то обртање. Многи задаци, а парочито онп о »гагтасгта," решецц су чисто планиметријски, а то се не може одобрити, јер треба кроза сву науку и на свима задацима да је изведен један метод, н свака планиметрпјска конструкција у расклопу треба да одговара извесној просторној консгрукцијп. Код нзналажења управног одстојања тачке од равни довољно је казати, да се из тачке спушта управна права на раван, налази продор те управне кроз ову раван п одређује одстојање тих двеју тачака, било обртањем, полагањем илп трансФормацнјом, а није бпло нотребно цртатн једно псто на сл. 126. и 127. То исто вреди н за сл. 128. п 129. На сл. 137. ц 138., које иду уз § 251., показано Је како се кроз дану тачку повлачи права нод извесним углнма према пројекционим равшша н разлпкују се три случаја: кад је дана тачка на једној пројекционој равни, на осовинн или у простору; довољно је показати само један случај, јер се сви своде на један. Ово исто вреди п за § 255., којн говори о равни нагпутој под извесним углима према пројекционпм раввима. Прелазећи на телеснп рогаљ, или каошто га г. Стрел погрешно зове ,4го8<;гаш и§ао", решавају се непосредно свих 6 случајева. Довољно је ре-