Prosvetni glasnik

64*

СИМА МИЛУГИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА

вам. Ту сам ја на бостану око два мјесеца пробавивши самосам понајвише, проживио у свом елементу, како птица у гори, тако и ја у брду и по честаку ; али сам ту и духом се пренуо, и овоме истоме Тројесестарству план основ'о и учинио, па како сам на зиму ту за учитеља стануо, тако сам и ово којекако нацртао, и више којешта, те све послије у Србију, кад изиђем, изнесем." 32 ) У пролеће 1817. године дођоше у Видин два туђинца из Влашке, који улагивањем око Симе, хтедоше да га придобију за заверу — познату под именом хетерије — и да тако створе од њега оруђе, преко кога би задобили Милоша за ту ствар; али он, видевши, да они „хоће туђим челом зид да ломе, и да не ће себе, већ пријатеље. да баце у чељуст крокодилову", не пристане на њихове предлоге, и извести само о том кнеза Милоша иреко сенатскога секретара Миоковића. Милош му захвали на држању, и позва да с места дође. Спремајући се тако за полазак, задоцни, и када ухватише ону двојцу туђинаца, месеца септембра те године стрпаше и Симу у затвор. Мучен би јако, да мораде и признати, у чем је ствар била ; али не могаде показати писма Милошева, јер га беше бацио. Турци још више посумњају у њ, те га ставе у гривне и кладе, претећи му, да ће га о ноге обесити и испод њега ватру наложити и тако спалити. После четири часа нађоше у сметлишту згужвано писмо. Тада везир увиде, да је Сима истину говорио, те га позва к себи и рече му : «Симо, ти си мој мусаФир! Заборави, шта претрне за истину. Гле, везир сам тридесет година, а нисам видео поштенијега, бољег и ваљинијег од тебе. м па га и обдари добро. На захтев бега из Румуније пошаље га везир, те га и овај недељу дана у гвожђу подржа, исиита и када увиде, да је невин, пошаље натраг у Видин, давпш му 15 ду32 ) Троесестарство, стр. 54—55. Вуловић, Годашњаца 11. 288, прича ло Сими, као и К. Ненадовић, стр. 11. Ша•»арик, 8ис!з1аУ18сће 1лМега1иг, као к Пупктаторка, у Глшпг-\ т , причају у изводу ово, што и Оима. — Мидићевићево се причање од Симина разликује: Путовао је, вели се, аа Васиљевићевој лончарици. Том је приликом путовао и неки Грк. Када су стигли под Видин, тада »Турци ухвате Силу и онога Грка, ва их окују, и баце у тамнацу. Сима је тамновао 15 месеца." После тога био је »бостанџија«, а но том учигељ. — Павловић, Наше Доба, 1891., бр. 82 : ,3а тим оде у Влашву, да потражи свог оца, па 1«, и нађе у Вадину. Ту буде у таквој оскудици, да мораде као баштован (вртар) стати у службу код некот Пазваноглије, тавођер баштована (бостанџије). Вадински Хригаћани, чувши за то, узму га за учитеља у основној школи. Тако проведе до зиме год. 1816. И ово је погрешно.

419

ката. Сима је још неко време пробавио код везира, који га за све то време одушевљаваше да учи турски, а када он оде у Малу Азију, пређе у Србију 1818. године и поста писар у кнез Милошева брата, Јеврема. 33 ) У његовим песмама врца овде онде по који оштрији израз против Грка ; то показује, да их се, ради претрпљених грозних мука, често сећао. У њихову раду опажао је и претворност и лукавство. «Грка с' чувај и када ти гови", вели у првој књизи своје Србијанке, стр. 27. ШаФарик, причајући о Симиној тој невољи, додаје у напомени : „Милутиновићево оштро око прогледало је у план који нам открише В1одшег и други, да су Грци Србе пред устанак потурили и хтели на готово доћи ; док су они 1804.1813. под са свим другим приликама мирно гледали." — Ка овом бављењу Симину у Видину односи се и анегдота Ђ. Рајковића у Бршљану 1885., бр. 2., стр. 16., у којој вели: да је Лукијан Мушицки, кад је чуо, да се Сима бави у Бугарској, и да је научио бугарски језик, желео, да Сима преведе на бугарски шаљиву игру «Зао отац и неваљао син", и то са сраскога, као што ју је Манојло Јанковић прерадио по Голдонију. Колико знам, ово је остало само жеља. Вративши се у Србију, пробави у њој годину дана, па се 1819. године поново пусти низ тихо Дунаво на своме чуну пут Галца, да потражи своје родитеље у Бесарабији, да би их повратио у Србију. 34 ) Родитеље нађе у Кишињеву ; они га већ беху и оплакали, јер су без сумње чули, да је допао затвора у Видину. Пре тога времена 33 ) Испричано је по ТПаФарику. У 1лшит-у такођер се о том прича. Вуловић и К. Ненадовић наводе речц Ј. Игњатовића (»Три српска списатеља"), који вели, да је био Сима затворен у Видину из неке политичке сумше по дуже »те се мучио у гривни и кладама." У једном писму Вукову, писану из Веча Мупшцкому 9. јулија, вели, да за Саму нијеВог зна откад чуо, па тек ономадне рече му мати Давидовићева, да је сада у Београду и да хоће да пређе на ову страну. (Гласвик 75., стр. 281.). Јулија је месеца без с.уиње отишао Јеврему у Шабац, јер 1. августа пише из Шапца Вуку ппсмо, к<>је на крају ове радње саопштавам. 34 ) И ово по ШаФараку. У 1 ј ШШ г - у стоји: да је био писар Јевремов у Шапцу, па онда Марка Шгитарца у Поцерини, од кога је једва жив утекао кнезу Милошу; да му је Јеврем за пут дао 250 гроша и да се кренуо у лето 1820. године. — Вуловић, Годишњица II. 294 , вели, да је тајна: како је нашао трошка за пут и колико је био тада у Србији и шта је радио. Додаје, да је био опет писар вод Јована. — К. Ненадовић поииње годину 1818., када је дошао у Србију, али се у н,ој на мало наје задржао. — Милићеваћ и ие помиње Симипа повратка у Србију, већ вели, да је из Видина огишао право у Бесарабију.