Prosvetni glasnik

43 1

бити слобода иједнакост; сдобода, јер кад је појединац зависан, његове су снаге одузете целини —• друштву; једнакост, јер без ње друштво не може иостојати. Извршна власт — ршззапсе ехесиИуе — је посредник између народа као суверена, и народа као поданика. И ово посредовање, то је улога владе, премда се влада невешто меша с појмом суверенитета. Најбољи је облик владе — демократија. Кад би био народ од богова, живео би у демократији. Али та најсавршенија Форма није за људе. Најподеснија је изборна аристократија, не по богатству, већ по карактеру и способностима; монархија истина има једну једину главу, али је опет зло што владалац има више на уму своју личну корист, него корист целога народа. У осталом питање о облику владе излишно је, јер она зависи од духа времена и народа. Влада не долази по уговору између ње и народа, већ она врши налоге које добива од народа. Људи извршне власти нису господари народа, већ његови чиновници. Народ преноси власт на владу дотле, докле му се не свиди да друкчије уради. Из ово неколико Русовљевих мисли о народном суверенитету види се јасно демократски дух његов и време у коме је живео. Онако исто као год што се у религији нрешло од хришћанства на деизам, или чак и атеизам, тако се исто и у политици прешло иреко монархије и тражи се други згоднији облик за народне слободе. У каквом односу према религији и хришћанству беху деизам и атеизам, Волтер и енциклопедисте с материјалистима, у таквом, може се рећи, беху Монтескије и Русо према политици. Монтескије у полигици одговарао би Волтеру у религији, а Русо Холбаху. С почетка (у «Париским писмима") беше ватрен републиканац, доцније пак обожавалац енглеске уставности. Шегов «Е8рги с1ев 1о18» имао је огроман утицај на његове земљаке. Ко је од Француза прочитао његова дела, морало је њиме овладати мучно осећање, кад упореди установе апсолутизма у својој земл>и са слооодама и правима енглескога устава. А у својим париским писмима он је шибао деморализацију Француског друштва, Не можемо да завршимо овај преглед франц. литературе XVIII. в., а да не кажемо коју реч о Физиократима. Физиократизам је протест противу савременог стања, противу

екстремне централизације, противу апсолутизма, Он устаје противу мешања државе у приватне ствари, место туторства државе у области рада, он тражи индивидуалну слободу — 1а188ег Гане, 1а188ег раззег! У њему се огледа и Русовљев утицај — она одвратност нрема свему конвенционалном и тежња ка природи. Физиократизам устаје противу меркантилизма, и по њему је једина класа производна — земљорадничка; а сви остали: трговци, уметници, научници, лекари, занатлије ит. д., непродуктивни су, јер они не производе нове ствари, већ им само дају нове облике. Раиугеа раузапв, раиуге гоуаише; раиуге гоуаите, раиуге гој ! Утицај Русо-а јасно се огледа у овом потцењивању друштвених редова и љубави према људима, који век свој проведу у природи. Код оваких смелих мисли, код овако оштре критике аукторитета у политици и религији, да ли се могао целцат одржати самовољни апсолутизам, да ли није литература помогла да се сурва у пропаст, коју је сам себи својим рођеним делима спремио ? Литература и њезина оштра критика апсолутизма поред злоупотреба његових највише је допринела паду његовом. Французи зову XVIII. в. философским веком, и имају право, не ради дубине ге ФилоеоФије, већ ради моћног утицаја њезиног на друштво — вели Хетнер. Историски је значај Француске литературе не у великим и самосталним проналасцима и испитивањима, већ у смелости — енергији — и њезином великом утицају. Ни једна литература светска не може се похвалити да је имала толики и такав утицај на друштво, као што је имала Француска литература XVIII. века. Била је мода ћаскати о слободи, толеранцнји, атеизму и т. д. Њезином утицају подлегли су и владаоци. Какав је пак утицај Франц. литература XVIII. в. имала на друштво, најбоље се види из Факта, да су они који су на првом месту позвани били да гоне нови праваи, нову струју, или су то врло лабаво чинили, или су је чак и помагали и штитили. Сем краља и најближе му околине, нико не вероваше у могућност опстанка стања, које је постојало. Академија је постала слободоумна, она награђује сада и такве списе, за које се пређе гонило огњем и мачем. Ма1езћегће8 био је од 1750. —1768.