Prosvetni glasnik

552

НАУКА И НАСТАВА

банкове и складове — неравномерно распрострањенн седименат — наравно са претпоставком: ако акумуладија надмаша растварање. Међу утврђеним животињама са кречним скелетом, на прво место долазе мадрепора (коралп са чврстпм скелетом), који, нагомилавањем својих скелета, граде моћне банкове и складове. Корали са чврстим скелетом јесу шестокраке морске руже, што иупљењем образују велике полипске колоније. Облици ових полипарнја врло су различни и увек се прилагођавају месту на коме су: у мирним водама находе се лепе, гранате, џбуаасте Форме, док крај обала, где је кретање воде веома јако, лшве Феле са много масивнијим скелетом. Основни обднк појединих животиња, у свама случајевима, један је и исти: животиња је облнка мање више ваљкастог и доњом површином својом утврђена. У средини горње површине находи се отвор, уста, са чијег обода води једна дев у унутрашњост. Около уста, а на горњој површини, развијен је венац тентакала. Цев коЈа од гротла полази, спојена је помоћу радијалних мембрана са спољашњим, цилиндричним, телесним зидом, тако да се цела телесна дуиља дели: у једну централиу цев и известан број „интерсептадних шупљина" око ње. Креч се лучи како у спољашњем зпду и базалној површини, тако и у радијалним мембранама. Сви полипи једне полипске грађевине спојена су кречним масама. Осим пупљења, корали са кречним скелетом множе се и сполним путем. Из опдођеног коралског јајета развија се ембрион, који слободно плива по мору, док се после извесног времена не утврди за какво згодно место и нзрасте у полип. Млади полип, који се дотле храни беланчевином јајета, из којега се развио, почиње помоћу тентакала, што су међутим на усном колуту израсли, хватати и у уста уносити мале животиње, које слободно пливају. Кад су прилике повољне, он расте брзо н почиње се, чим извесну величину достигне, пупљењем множитц — постаје дакле полииарија. Безбројни поједини полппи ове коралске колоније производе понова јаја. Отуд је јасно, што се на овај начин разне коралске врсте свуда могу распрострети, где су прилике за њихово растење повољне. Погодбе за егзистенцију корала, што граде спрудове, јесу: 1. виша температура од 19°, 2. свако одсуство нечистоће, као муља, песка и томе сд., и 3. довољна храна. Први услов ограничава област распростраНЈвња корала на тронска и субтропска мора у хоризонталном правцу, а у вертикалном на плитке воде. Бермудаски коралски спрудови, 32° сев.

ширин., најудаљенији су од екватора. У већој дубини од 50 т испод морског огледада не може бити корада што граде спрудове. Друга погодба тражи да су корали удаљени од ушћа река и од таквих места, где ветар у море песак доноси (извесни деловп Црвеног Мора). По трећем усдову корали су зависнн од струја, које доносе маде пелашке жавотиње, а од војих коралски полппи живе. У тропским крајевима коралски се спрудови находе на источиим обалама континената, док пх назападним нема. Овоме је узрок, што источне обаде квасе екнаторијадне, дакде топле, струје, док на западној владају хдадне, поларне. Због тога се на западнпм обадама и примећава наглије опадање температуре са дубином, што није случај на источним. Посде овога да приступимо испитивашу: како се акумулацијом коралских скедета граде оне творевине, што су познате под именом коралскнх спрудова илп коралских риФова, Поради тога пропратићемо по мору растурене коралске дарве. Рецимо сад, да смо приметплн једну или више таквих дарви, како је доспела до неке обале где нема никаквих корала, међутпм да су ту испуњени сви услови за развиће корада, што спрудове граде. Пошто се, на том месту, дарва утврди, пз ње се развије полип. Овај образује подипску колонпју, из које на скоро изађе нова генерација дарава. Ове се сад настањују на угодним местима и производе нове полипарије, из којих се опет развијају коралске дарве. На овај ће начин сва субмаринска страна, од границе одлива па до дубпне 50 т., бити покривена коралима. Старијп делови полипњака изумиру, а на нзумрлим деловима старијих полипа уздижу се мдађе генерације корала. Поједине полипске колоније расту за се и достижу велику старост. Еренберг је проматрао у Црвеном Мору неке коралске грађевине, чија староет броји исто толпко година, кодико су старе и мисирске пирамнде. На обадама Бермудаса има, по Лајелу, коралских грађевииа, које су вековима познате. Слично важи в за извесне полипарије код Бродарских Острва, које су познате од незапамћених времена и којима су рибари особита имена наденуди. Ширина коралског појаса, који на овај начин постаје, зависп од нагиба субмаринске стране, коју он покрива. Ако је угао нагиба а, то ширина ко50 „ радског појаса износи — — т. У овој корадској зонп расту коради, осдањајућн се на скедете својих предака, и достижу највећу висину у нивоу, који