Prosvetni glasnik
ЧЕШКА ОСНОВНА ШКОЛА
571
ПРООВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ
ЧЕШКА ОСНОВНА ШКОЛА НА ПРАШКОЈ ИЗ«!ОЖБИ 1891. Г. (Из извештаја г. мимистру иросвете и цркв. иослова) од Н. Р. Поповића и М. II. Милошевића Проучити потпуно основне школе у крал>евини Чешкој, није било могуће за оно време, које смо ми имали на расположењу. За то ће, може бити. ос.тати у овом нашем извештају многе ствари неспоменуте, које су од великог знача^а за основну школу. Али смо се ипак поред краткоће времена трудили да обухватимо све што је главније у њиховим основним школама. Како је осиовна школа, нарочито по варошима, у крал>евини Чешкој, у хармонијској вези с другим школама, — са школама, које се у нас зову „дечја забавишта* , а у Чеха та^егзка ако1а, и са школама, којих у нас нема, а звале би се »занатлијске гаколе«, као и са школама којс се у нас зову »више основне школс«, а у Чеха те8*;апбк<§ зко1е, — то ћемо у извештају додиривати по потреби и ове школе. Ово чинимо још и с тога разлога, што је у школском павиљону, где су изложени радови ђачки и учитељски основних школа, изложено и све оно, што дотичне школе имају, и што казује напредак појединих њихових школа. На првом је месту изложба та^егакјсћ нко1а, по том оћесшсћ, а после теи1апнкусћ, 81гес1ш'сћ (гимназија, реалака и реалних гимназија) и најпосле, осШогпусћ нко1а. I. Дечја забавишта — Ма1 ;ег8ка ако1а. Где год је основна школа по варошима, ту има и школа „дечијег забавишта.« Оваких школа има ређе по селима. Наставнице, које раде у школама дечијег забавишта, изучавају, нарочито за тај посао, стручну школу. У дечја забавишта примају се деца од треће године. Учење траје три године, те тако у овој школи деца се забављају и уче до 6 година, одакле после прелазе у основну школу. Из школа дечјег забавишта изложени су ови радови: 1. Рад са обичном артијом и папендекдом. а.) На обичној обојеној хартији исцртани су разни предмети и Фигуре. Ђаци.^кад исеку линије,
које ограничавају предмет, добивају : котур, точак, коња, Фен.ер, ветропир, жабе, људе са штаповима, жене са штитовима од сунца илп од кише, лист, лишће с гранчицама, оџачаре с лествицама, коње са седлом, тице, рибе, добоше, јабуке, крушке, печурке, главу шећера, шоље. б.) На белој, доста крутој , дебелој сатинираној хартији, која је шпартана у самим квадратима, а квадрати су исечени уздуж и попреко наизменце. Друге пак хартије, које су обојене црном или другом којом бојом, чија је ширина толика, колика је ширина и квадратића, — деца провлаче уздуж и попреко тако, ла добивају најпре обичне, просте Фигурс : квадрате, троугле, многоугле и т. д., па ио то.и теже Фигуре : крстове, пирамиде, стубове и т. д. в.) Од папендекла деца праве : клупе, столове, столице и др. Кад од панендекла направе коцке, она од њих после праве: тунеле, сноменике, степенице, терасе и т. д. 2. Рад на картонима са дрвцима. На картонима, који су црно обојени, деца приленљују дрвца, којима праве разне Фигуре. Фигуре су у почетку рада на овим картонима, обичне, и са свим просте, као :
",14; X Г7 С, П.
Д □.
1
и т. д. Пошто деца сврше овај лакши посао, онда прелазе на мало тежи и сложенији рад, јерсу деца дотле довољно извежбала и око и руку. 1'еже су и комбинованије ове Фигуре:
Г7ГТ
И т. д. 3. Рад на хартији са обојеним писаљкама. У најетаријем, трећем разреду дечјег забавишта, деца раде са обојеним писаљкама на чистој белој хартији, која је доста крута. Ова је хартија полукартон. На овакој хартији, а са означеним средетвима, деца обележавају и цртају, по прегледима, тице и друге животиње, као и друге предмете, који сс дају лако цртати. Тако обележавају : кљун, крила, ноге в реа у тица, а кад то буде