Prosvetni glasnik

\

19). III, 21, 3. Стоји утексту „аегаггае Зестгаецие." Мпслим да.јеправилнија редакдија „аегапае з1гис1игае ," како имају скоро сва новија издања, и значи „рудокоини радови." И Пдиније Ш!. 36. 22. 56.) употребљава ову реч $1гис1игае у истом смислу. 21). III, 21, 1. „ УеНеге" није гп{. Мз(ог. како каже писад, него скраћени облик регр. гп(1. место ^еНегипГ. Такови су облици доиста ретки код Цезара (само још на два места 1зе1. Сга1. III. 63. 6: „ассеззеге" и ће11. С1т. I 51. 5: бизШшеге"). 22). III. 19. 3. Преводи ппсац „ тепз" „дурашност." Чини ми се, да овде шет, као што Кранер у своме издању Дезарових коментара прпмећује, значи „памет, ум" и стоји у опреци са „аштиз = душа," што се ту налазп. 23). 1У. 3. 2. За реч *адгг а каже ппсац "да је субјекат, дакле према томе номинатив-. међутпм ту је адгг депИ. рагШгтлз и зависи од зезсеп1а тта. 24). IV, 21, 3. Код израза п диг роШсеап1иг паге" примећује писац, да посде гдагола, у којима лежп неко значење будућности (зрегаге, роШсеп), инфинит . презенса стоји место инФинитива Футура. То нпје правшшо него изузетак, и овде инф . през. стоји изузетио место инф . Фут. Правило је, да после овакпх глагола баш долазп тГ. Ји1игј (видп 2итр1; § 605). 25). 1У, 23, 1. У реченпца, Ђ сит раи1о 4аг(Низ еззе1 адттГзГгаГит* каже ппсац, да је то сит сопсеззтит, међутим јето сит саизаГе. 25). IV, 10, 3. Глагол „Дебш!" преводи писац „тече на ниже" т.ј. к мору, у море. ^БеИиН" значи разлпва се на више рукава (а не једним коритом) текућп к мору или у море. 27). IV 26. 2. Није објаснио писац, што су зресиШогга па^Гдга, а то нпје смело изостати. 28). IV 12. 3. , Атгсиз рориМ Иотат " објашњује овде по други пут, пошто је већ објаснио У I. з. 3. 29). V, 22. 4 Ћ А1дие гсЈ ^асИе ех1гаМ роззе" преводи писац реч ех1гаМ узалуд иротеЛи се. Ваљда је хтео рећи иротеЛи а не ироте&и се, јер овај израз цео преведен значпо би, да &е му то (мало лета) лако иротеЛи, ако буде отезао с послом. 30). У. 30. 1. „С1апоге уосе, и1 та§па рагз ппШит ехаиЛГгеЛ. Код овог места примећује ппсац да је и1 ехаисИге^ сопј. сопсезз1\ 7 и8; ја мислим , да је то и( &па1е, и према томе, да је то Фпнална реченпца, којом се исказује намера „јаснијпм гласом, да би га чуо велики део војника." . 1 • % ч -

30). V, 34, 3. За облик „тзе^иапћаг'' каже писац, да је сошин. ћоЛаИтиз. Ја бих рекао, да тај конјунктпв зависи од и1 (а и1 од гл. ргопииИагГ), као и остали конјунктпви, што се налазе у овом периоду (сошсјап!, ассес1ап{;, се(1ап1). 31). V, 46, 3. Стоји зсИ место зсгеЂа1. 32), V, 29, 4. „81 шћП Липиз еззе! преводи ппсац: ,ако се никаква несрећа не догоди". Мислим, да би боље било превести „кад не би било какве горе опасности" тј. ,кад не бп ствари тако. рђаво стајале". 33). V, 40, 2. /Гиггез аИто&ит сепШт е1; \'Г§ти". Ту преводп писац реч „аФтосМт" са око. ААтоАит значн уз бројеве: баш, таман, тачно пли најмање, дакле: таман сто двадесет кула. 34). V. 54. 4. „ТапШт Уа1ш1, еззе аИдиоз гереНоз рНпслрез гп(егепд,г ЂеШ". Код писца је овде сувише слободан иревод: „да су се нашле неке одличне личности, које су стале на чело народноме покрету. „Ргпшрез т&гепсИ ћеШ = (Јш ргш1 ће11ит 1п1 ;и1егип1;, дакле значи „да се неко нашао, који је ирви рат покренуо. 35). VI, 3, 6. Стоји рго зидезШ место рго зиддезШ. 36). VI, 2,2- „(ОћзШћиз) Ле ресипга сапет". Овај израз преводи писац са „обезбедити новац". Мислпм да би боље било, да је превео „јамчити (таоцпма) за повац", јер су пм таоци били јемство за новац. 37) VI, 24, 4 „А<1 сор1ат аЦие изиз кгдИиг" преводи писац „допрпноси благостању и иотребама"; изиз не значп иотреба него уиотреба (Оећгаисћ). 38). VI, 25, 1. „ЕхресШиз" преводи „добар пешак". ЕхресШиз = ^ш зше ЈтреЉтеМо Иег дакле „пешак без пртљага". 39). VI, 27, 3. Ш зитта зрес1ез еагит з1;апИит геПпдиаШг" преводп писац „да сасвим тако изгледа, као да још стоје" место „да сасвим тако изгдеда, као да чврсто стоје". 40). VI, 28. „ТЈгиз" =тур? Биће боље „зубар". 41). VI, 15, 1. „ХЈзив" = ора у пзразу: М сит ез1 изиз, мислим да би боље било превести: ови, кад иотреба изискује (види IV. 2, 3). 42). VI, 19, 3. Израз „т зег?Пет тос!иш Чиаез^опет ћаћеп!," „истражују (испитују) на начин одређен за робове", т. ј. мукама, јер су се робови мећали на муке, да се од њих извуче какво признање — није требало оставити необјашњен, исто тако и 1;ахи8 (?) у VI, 31, 5.