Prosvetni glasnik

72

и виооке Фреквенције, што је јасно из простог рачуна. Овака би светиљка имала огромнију корист над обичним сијалицама и у погледу на издашност. Добро је познато да је издашност светиљке до некле Функција одстепена усијавања. а ако бисмо могли начинити такву жичицу, да она издржи висок степен усијаности, то би и издашност исте много већа била. Код обичних сијалица то је непрактично, и то услед разорења жичице. а искуством је одређено колико се она сме усијати. Није могуће казати колика би се већа издашност могла постићи да жичица може неизмерно да издржи, јер се истраживања преко извесне границе даље не могу пренеги; али имамо разлога да верујемо, е би издашност још много већа могла бити. Поправак код обичних сијалипа могао би се постићи тиме, што би се употребљавао угљен, који је много краћи и дебљи, али онда и кондукторне жице морале би бити дебље, а поред тога се још друго што мора узети у обзир, што оваку преинаку непрактичном чини. Код светиљака пак, што су горе описане. може кондукторна жица танка да буде, усијани реФракторни материјал може да има облик грумена. који даје малу површину за израчивање, и према томе мање би енергије било потребно, да га одржи при жељеној усијаности, а при том ни реФракторни материјал не би морао бити угљен, него би се могао начинити из оксидних смеса, као на пример из углена и другог ког материјала, или се може одабрати између телеса, која у ствари не спроводе, али су кадра да издрже високе температуре. Све би нас упућивало на ту могућност да добијемо вишу издашност са оваком светиљком, но што се то може добити са обичним сијалицама. Моје је искуство ноказало да се грумени доводе до високог степена усијаности са много нижим потенцијалом, но што је то рачуном опредељено, а и грумени могу се поставити на већи размак један од другога. Можемо слободно иретпоставити, а и могуће је да је молекуларно бомбардисање важан елеменат при угревању, ма да је кугла с највећим маром разређена, као што сам ја то учинио; јер ма да је број молекула сразмерно незнатан, али услед тога што је средњи пут еада доста велик, мање је сукоба, а моле-

кули могу да постигну већу брзину, те тако учин угревања, произведен овим узроком, може да постане веома знатан, као код Круксових експеримената са материјалом, који зрачи. Али исто је тако могуће да ваљда овде имамо посла с повећаном наклоношћу да се набој у јако разређеном вакууму губи, кад се потенцијал брзо измењује; у том би случају највећи део угревања био проузрочен растењем набоја у угрејаном телу. Или опажени Факат може се још приписати и учину шиљака, који сам горе споменуо, услед чега су грумени и жичице, који се налазе у вакууму, истоветни с кондензатором од много веће површине, него што им је геометриски израчунана површина. Научници се разилазе у том мњењу, да ли се у потпуном вакууму набој губи или не, другим речима : да ли је етар кондуктор или не. Да је прво случај, онда би се танка жичица усијала, да је затворена у потпуно безвадушној кугли испојена са врелом огромног и постојаног потенцијала. «

Сл. 21. Сл. 22. На основу горњег начела градио сам различите облике светиљака са реФракторним телима, и то у облику жичица, као у слици 22., и у облику грумена. као у слици 23., те сам радио с њима и водио истраживања у том погледу. Тих тешкоћа нема, да би се угаљ, постигнув високи степен усијаности, почео топити или пак изветрити. Кад бисмо могли добиги потпуни вакуум, што се обичним апаратима не може да постигне, радећи са струјама потребног карактера, створили бисмо тако средство за осве-