Prosvetni glasnik

76

ДРА ПРЕДАВАЊА НИКОЛЕ ТЕСДЕ

ветли, ако други крај или каквим изолованим телом од извесне величине, или пак руком дотакне, чиме се подиже потенцијал на оном крају, који је ближи цеви. Ако се цев привуче ближе калему, тако да се она деловањем ближега пола калемова расветљује, то се она може да угаси тиме, што се.жични крај калемова удаљена пола стави на изолован столац те се принесе у близину ближега пола; тиме се спречава деловање задњег на цев. Ови су учини очевидно електростатички. Исто тако посматрач може да расветли цев, која је доста удаљена од калема, тиме, да ју стојећи на изолованој столици, дотакне руком, илијуможе просто 1 и тиме да осветли, ако ступи измећу ње и калема. То не би било могуће са електро магнетичном индукцијом, јер би посматрачево тело као какав заклон деловало. Ако је калем енергисан изванредно слабим струјама, експериментатор ће угасити цев, ако се калемовим крајем не дотакне, а може ју осветлити, ако ју изведе из дотицаја са полом. Овом је сигурно дизање и падање потенцијала узрок. Кад се у горњем експерименту уз мален лук цев упали, то се она може да угаси, ако се лук прекине, јер електростатичан је учин по себи слаб, ма да потенцијал поред тога може да буде висок ; кад се пак лук опет успостави, електриФикација је на крају цеви већа, те се ова услед тога и засветли. Ако се цев тиме расветљује, што се удаљенијом руком држи близу калема, то ће тиме, што се она ближом руком ма где обухвати, тај део потамнети; а може се врло леп учин, да се светло избрише, тиме произвести, што се руком брзо преко цеви пређе а у исто доба да се одвуче од калема, прорачунавши добро размак, те да цев после остане са свим тамна. Ако се примарни калем постави по страни, као у слици 18. на пример, а с друге се стране у празни простор уведе разређена цев, то ће се цев услед пове* ћаног конденраторног деловања најјаче расветлити ; у том су положају стаклене пруге најоштрије опредељене. У свим тим описаним експериментима и у многим другим деловање је електростатично. И учини застирања наговешћују електростатичну природу појава и показују нешто од природе електрисања кроз ваздух. На

пример, ако се цев постави у правац калемове осовине, а изолована метална плоча међу њих уметне, то ће се сјајност цеви увећати; а ако је цев тако удал>ена да не може да светли, онда ће пост^ти светла, ако се плоча уметне. Јачина учина зависи и од величине плоче. Ако ли • се пак метална плоча помоћу жице сггоји са земљом па се уметне између цеви и кал^ма, цев ће се увек угасити, ма како да је близу калема. У опште, уметање каквог тела између калема и цеви повећава или см^њује светлост и могућност, да се цев уцали, према томе, да ли се електриФикациј^ повећава или умањује. Кад се експериментује са изолованом плочом. не сме се узети превелика, иначе ће се произвести снижеии учин, и то услед тога што лако одаје енергију околини. Ако се на некој даљини од калема цев расветли, а уметне плоча тврдог тарила или од каквог другог изолатора, онда се цев може да угаси. Уметнуће диелектрона у том случају повећава само мало индуктивни учин, а знатно умањује електриФикацију кроз ваздух. У свим тим случајевима, кад изазивамо светлост помоћу овакових калемова, учину је том узрок брзо алтернисани електростатични потенцијал, а сем тога се још мора приписати и хармоничној алтернацији, која је директно махином произведена, а не каквом наметнутом трептању, о којем се мора мислити да постоји. Овакова наметнута трептања нису могућна кад радимо са алтернисаном махином. Кад се перо постепено привлачи и опет ослобађа, то не врше никакова независна трептања, јер ово напрасито ослобађање је нужно. Тако је и са алтернисаним струјама динамичких махина; медиум се хармонично затеже и ослобађа, те тим постаје само једна врста таласа; напрасити дотицаји и прекиди и напрасито попуштање диелектрона, као код лајденске боце, јесу битни услови у произвађању наметнутих трептања. При свим најзад споменутим експериментима могу се употребити цеви без икаквих електрода, а не постоји при том никакова тешкоћа, да се у њих произведе толико светлости, да би се поред ње читати могло. Светлосни учин може се доста појачати, ако се уиотребе ФосФоресцентнатела,