Prosvetni glasnik

528

НЕКРОЛОГ

Н Е К Р

ТМИХАЖ10 секретар у министарству з Рођен је 20. марта 1860. годиве у Крушевцу, у ком је месту сврпшо основну школу и нижу гимназпју. За тим је прешао у Учитељску Шкоду у Београду, коју је свршио 1881. године и с врло добрпм успехом положпо учитељски испит. 23. јула 1881. године постављен је за привременог учитеља основпе школе у Дубници, округа моравског, а 27. септембра исте године премештен у Војник, поменутог округа. 12. марта 1882. године утврђен је за сталног учптеља основнешколе и са службом премештен у Доње Матпјевце, округа тошшчког. 1. августа 1884 године премештен је у Алексинац, а 11. августа 1887. године у Београд. 1. априла 1889- године због слабог здравља променпо је положај п био иостављен за писара у министарству просвете и црквенпх послова, а 1. јуна 1891. годпне за статиетичара у истоме министарству. 20. августа 1892 год. буде по потреби службе премештен за благајника у Народном Позорошту, а 28. септембра псге године стављен је у пенсију 26. септембра 1893. године поново је враћен у државну службу н постављен за секретара у мпнистарству народне прпвреде, а 21. априла ове године по други пут је стављен у пенсију, те је као пенсионар и умро. Покојнпк је још од почетка 1892. године почео озбпљпо поболевати п љегова је бољка — туберкулоза — непрестано напредовала, док му 9. августа ове године није и сам жпвот угасила. Покојни Михаило Протић био је у сваком послу примеран и одлпчан радник; вредан, тачан и уредан и као наставник у школи и као чиновник у канцедарији. Сваки свој посао вршио је са свом озбиљношћу и преданошћу, каква се налази у људи слободоумних и напредних погледа, узвишеннх идеала, истинских служитеља племенитом и лепом, нунпх љубави према добру својих ближњпх, свога народа. Те су га његове особине учиниле ваљанпм радником и ван службених му дужности : он је још био вредан и доста плодан писац. Тако ;е, чисто грабећи да што више отме од краткога века свога, написао и штампао ове своје <}писе: 1. „Четири годишња времена, за ученике II. разреда основних школа". 1883. године у Нишу. 2. „ ј Којекјоив?', сувремена приповетка из рускогживога, превод с руског. 1888. г. у Београду. 3. „Познавање ирироде за IV. разред основних тнкола". 1888. године у Београду. Ова се књига, која је до сада штампана у осам издања, не

0 Л 0 г М. ПРОТИЂ, ародне привреде, у пенсији. само употребљавала готово у свима нашим основннм школама, него је 1892. годнне штампана и у Царпграду п од надлежне власти одобрена за употребу у српским школама у турској царевини. 4. Ђ 3бирка дечјих иесама у један н два гласа", штамиано као прилог у „Просв. Гласнику" 1889. год. 5. „ Ђачки забавник, приче и песме за децу". 1890. године у Београду. Ову је књижицу Главнп Просветнп Оавет нрепоручпо п мпннстар нросвете и црквених послова одобрио за покдањање, о годишњпма нспитнма, ученицпма и ученпцама осиовних шкода. 6. „О иоиису људства (становништва)", по Јансону. 1890 годпне у Београду. 7. „ Статистика наставе у Краљевини Србијп за 1890 — 1891. шкодску годину". 1894. годнне у Београду. Ово је највећи и најозбнљнпјн покојников рад, који му је стекао име правога књпжевника. Овај је спис штампан у трп књиге: а., „Основне школе", б., „Средње школе" и в., , Ђелика Школа и стручне школе". Осим поменутнх сииса остао му је у рукопису израђен цео „ Земљоиис Краљевине Србије " за III. разред основнпх шкода. Поред тога је покојнпк радио у , Тежаку ", у коме је ове годиие у три броја штампан, нарочитог помена вредан, п чланак: „ Пољоиривредна статистжа". Још је радио н у дечјнм дистовима, а нарочпто у „ Тодољубу " и Малој Србадији". Скоро за све време био је сарадиик „ Учитеља", у ком су штампани многи његови радовп, преведени и ориђинаднп, међу којима нарочитог помена засдужују чданцп : „ Природни метод умног васиитања а , 1882. годпне, „ Паша слова у настави ", с гледишта исторнјско-педагошког (I. закон развитка језика у опште, II. развитак пнсмености, III. псторијски развнтак наишх сдова и IV. нужност реФорме напшх слова), 1882. године, п „Педагошка хигијена ", 1887. године. Његовнх радова штампано је п у „Ц росветноме Гласнику* , који је неко време " и кориговао. То је, у кратко изложен, цео живот и рад покојников. Он је за кратко време свога живота доста учинио и за сриску школу и за српску књигу, и, оставившп у летоппснма срнске просвете трајан светао спомен, засдужио да му се рече: „Лака ти била српска земља, у коју си на жалост прерано отишао!" Ј. Д. Ј.

Одговорни уркдник: Стеван ЈЈредиА.