Prosvetni glasnik

ОПШТА ПСТОРИЈА

гривне, паднце, узде итд ). — 0 великом развитку трговине најбоље сведочи велика раширевоет халдејских мера. — За привреду пак као и за чи-

Сл. 13. Асирски нанад на град и одвођење^робља. ■гаву кудтуру асирско-хаддејску може се рећи да је била халдејског порекла и да су Халдејди били њени главни представници и иосиоци, а Асирци само ученици њихови.

3. ФЕНИЧАНИ. § 47. Сирија. Сиријом се од најстаријих времена звала висија, која је међу Средоземним Морем и Месопотамијом! таурским огранцима и арабисвом пустињом.^Цедом дужином је, са с. на ј., просецају иланине, које се највећма уздижу у .1ивану (3000 м.) и наснрамном Антиливану. Међу овима су извори двеју река, које теку супротним правцима: Оронта на с., Јордан на ј. Обе има.ју сво.је долине, нешто различне ширином, а скоро једнаке иитомошћу: Оронтска је долина шира и веома родна (шеница, воће, виногради), то је т. зв. Шуиља Сирија (Келе-Сирија), Јорданска је долина нешто у жа, а што јужније све дубља, тако да је Мртво Море, у које

се Јордан сдива, под морском површиаом нреко 400 м.; то је долнна Гор, са жарком климом а дивним воћем (смоква, урма. виноград). — Ове две доливе, везане трећом, долином реке Нацане, деле Сирију, опет скоро целом њеном дужином, на

Сл. 14. Асирци?у боју.

Сл. 15. Мали лавовски лик од^бронзе (увЈ >ас за сто ?).

даа не.једнака дела : већи. источни, и мањи. заиадни. Источна .је ноловина пошира висија, која се полак.о спушта у|месоп отамску |низију; гећином је иеплодна, осем у неколиким реч-