Prosvetni glasnik

01Ш1ТА

нлм долинама, правим оазама (Дамаск, Палмира, Ханат и др.); занадна .је ноловнна ужа али кршевитија височина, која се стрмо спушта к мору. У јужном њеном делу .је планина Кармил , која од.чаја северно уско н кршно нриморје (Феииција) од јужног, равног и широког (Филисте.јска). § 48. Народ. — С појавом Сирије у историјн, она је већ била насељена многим семитским племенима, ко.ја су 110тисла, истребила или упнла раније становништво. Раширивши се по Сирији, ови су се дошљаци временом издвојп .1И у три племенске гомиле : Хетеји су захватали северни део Сирије, Хананци сву средину њену, а Терахеји (Тара? отац Аврамов) југоисточне кра.јеве (и. од Мртвога Мора). већ на граници Арабије. Различност земљишних прилика и погодаба ноступно је од Хананаца створила и две различве груне народне : ириморци, притешњени с копна планинама, упутише се на море те посгадоше бродари и трговцн: то су били Феничани; они ио унутрашњости оставге и даље сточари н ратари, а нодељени на многа нлемена, остадоше слаби и незнатни (Јевусеји, Јеве.ји итд.) Међу терахејским иак илеменима (Амонци, Аморејци, Моавци, Едомци. Амалеци) полако ће се уздпћи Израиљци или Јевреји и после многих бораба створити своју државу. Земља и народ. § 49. Фениција. — Фениција је дугачко а узано приморје северне^Сирије, од Кармила до ушћа Оронте (200 км. д.; 15—20 км. ш ). Земљиште је брдско а уско, мору нагнуто, с многим, далеко у море заишлим, ртовима и згодним лукама међу њима: нешто питомих равнида има само око ушћа приморских речица. Ллванске падине су покривене воћем и виноградима, а по висовима је некада било доста шуме, добре за бродограђу (кедар. кипарис, бор). § 50. Феничани. — Семићане, који су ово приморје заузели, сама је природа упутила на море, као једини пзвор за њихов живот и богаћење. Од незнатних рибарскпх села по обали, временом су постали најчувенији трговачки градови (Сидоа = Саид = риболов). Самом пак природом на копну подвојени, јер је саобраћај био лакши водом него сувим, градовн су се засебно политички развијалп те и илемена очувала своју независносг. Отуда и Феничански народ као да и није пмао опште, народно име, него се звао пменима својих градова, Тирци, Сидонцп итд. Феничанима су их звали Грци („Фенпција" = земља палама; „риђи људи" ; итд.), а од ових су то име нримили Римљани и нешто изменили (Роеп1=П }'Нцп). § 51. Градови. — Расејани по обали, мало удаљени једап од другог, фснич&нскп су градови са селима око њих испунилп скоро читаво северно приморје сирско. У време највећег напретка њихног,

5Т0РИЈА 21 изгледало је као да је једна једина варош прекрплила васколику обалу. Миђу многим градовима били су најглавнији : Тпр, Сидон, Берут. Виблос (Гебел), Трииолис и Арад. — За многе од ових градова народно је предање везало приче о њихном божанском пореклу. Тако је бог Бел засновао Сидон, бог Ел град Гебел итд. Историја. § 52. Политичко уређење. - И Феничанска полптичка историја почиње с већим бројем омањпх, племенских државица, свака с једним градом као државним средиштем и с већим илп мањим приморјем, Али док је код других народа, пз оваких племенских државица, ранпјеили доцније дошло до држчвног јединства, дотле се у Феницнји политичка раскомаданост одржала кроз целу њену историју. Сваки је град био самосталан, имао своје уредбе п своје власти, своју Флоту и своје пасеобине. Једва да су Сидон и Тпр, у времену своје највеће снаге, могли од најближих градова створити какав слаб савез (Федерацију) , и за неко време бити на челу његову. Отуда Феничани нису ни могли никад давати јачи отпор туђинским нанападачима, које је врло често у Феницију мамило богаство њених градова. А отуда је и Феннција, као и Сирија, тако често губила сво.ју слободу. Независаост Феничанских градова долазила је одмах у опасност, чим се на з. или и., у Мисиру или Месопотампјп, створила јача држава: гебанским Фараонима Феничански су градовп били покорни и данак плаћали ; за пљачкашким насртајима еламских краљева дођоше напади асирских освајача Прве и Друге Царевине, а ове замепише Вавилонци. Од свих ових насртача, Феничанскп су се градовн најчешће бранпли богатим даровима, данцима и иризнавањем њихног старешпнства, чувајућн тако најлакше, ако не своју слободу, оно бар своје трговачке ннтересе. Било је, истина, и тренутака, да су поједини градовп пли градскп савези покушавали да се п оружјем одбране од својих ненријатеља, али је то било ређе. — Са својим пак суплеменицима и суседпма по унутрашњој Сирији, нарочито с Јеврејпма, скоро су увек бпли у миру и нријатељству ; нато су их највише гониде њихне међусобне трговпнске нотребе: измена прерађевина за спровине, што су их добивалп од сточарских и земљорадничких илемена по унутрашњости. § 53. Значај Феничанскога народа. — Али историскп значај Феничанског народа и нпје био у снази и величини његових државица, него у ње-