Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

35

Зенд-Авеста. Авеста је све$а књига у којој су изложени божји закони и правила за човечји живот и његово владање. По њеном учењу, у почетку је био само добри бог, Ормузд, пресветли, преблаги, иремудри, свезнајући. Он је нестворен, а све је створио из ничега и једном речју сво.јом. Али са стварањем света морало је доћи, мимо воље божје, и оно што ће га рушити ; уза силе, које га одржавају, морају бити и оне што га уништавају.. Тако је постао зли дух Ариман, рушилац света, нредставник и творац зла на земл.и. Ормузд је сгворио светлост, нлодну земљу, воду, добре духове, човека, истину, чистоту. корисно биље н жпвотиње ; Ариман пустињу, мрак, лаж, зверове, штетно биље и некорисне животиње. И већ с иостанком свега овога води се међу њима борба, која ће се најпосле свршити коначном победом Ормуздовом те доћи време вечите светлостн и добра (монотеизам). У средини ове борбе стоји на земљи човек, кога непрестано наиадају зли духови. навлачећи га да чини зло, а бране добри, упућујући га на добро. Човекова је дужност да помаже добром богу у његово.ј борби са злом, а то ће бити ако на земљи живи по законима божјим, т. ј. ако себи сагради кућу и у њој одржава ватру , ако ради земљу, чува своју жену п децу, подиже стоку, сатире опаке и штетие животиње (зверове, змије, мишеве, жабе итд.). ако наводњава пустињу и тамо за_ сађује корисно биље, ако поштено мисли, говори истину, чини. добро. Ко друкчије живи и ради, помагач је злог бога Ари мана. — Обреди су и молитве били прости. Ормузд нема храмова ни ликова; само му се на висовима подижу прости олтари, где гори вечити свети огањ, који свештеници чувају да се не угаси. Приносе му се жртве од стоке, али се не мећу на огањ, да се овај не оскврни. — По смрти тело се не сме ни закопавати, ни спаљивати, ни бацати у воду, јер се не сме скврнити ни земља, ни ватра, ни вода. Мртваца су или остављали на ваздуху, зверовима и тицама, или га увијали у навоштањене завоје па тек онда закопавалп. Ну, судећи по гробницама што су их краљевн за се подизали, сахрањивање као да није било никакав грешан обичај. — Веровали су да је душа бесмртна и да по смрти човечјој иде пред бога, одакле, по мерењу њених добрих и рђавих дела на земљи, или иде нреко неког узаног моста у царстЉо светлости, или као грешна пада у мрачни пакао. Медски магизам. Зароастрово је учење било најчистије очувано код источних Иранаца. На западу, нарочито код Међана, много се мешадо са старом многобожачком вером у небеска тел.а. Осем тога, овде је вера била претрпана силним гатањима, мађијама и молитвама, да се отклонп радња злих духова. Овај су носао вршили маги, свештеници, као посредници између богова и људи; без љих се није могла ни свршпти молптва ни принетп жртва. Узпевање тајанствених песама маги су жртвовали на олтару, прилазећи му читавим редовима, у својпм белим мантијама, високим капама и с китама мирисава биља у рукама. 0 себи су говорили да су одарени натчовечанскпм особинама да чпне чуда и да проричу. § 90. Устав. — Ераљ и његов •двор. И код Персијанаца је, као и код осталих азиских народа, власт краљева. била неограничена п деспотска.

Краљ је по својој вољи управљао државом и располагао животом и пмањем својих ноданика (око 5—6 милијуна кв. км. и на 80 мил. становн.). Одаване су му божанске почастп и приступало му се клечећн или се падало ничпце пред њпм. За народ је био скоро неприступан; уз њега је бпо огроман број дворског особља, у које је — поред краљевске породице и великаша, којима је владар поверавао поједпне гране државне управе долазило : силно чиновништво, дворско и државно, већином из персискога племства (коморници, пехарннци , коњушари, штитоноше , тајнпцп птд.), војна свита и послуга, што је све нзносило на неколико хиљада људи и државу годишње скупо стало (50 — 60 мил. днн.). Сјај и богаство персискога двора бнли су на гласу. Краљ није имао само једну престоницу. Боравећп, према годишњим временима и потребама, у Персеполу или Егбатани, Сузи или Вавилону, краљ је у свима тим градовима имао и својих дворова и своје престоле, све у блеску од сувога злата, сребра и слонове кости (на пр. златна платана и златан чокот са зрнима од смарагда итд.). — Дворски церемонијал је био јако развијен и строго се одржавао. Кад краљ иде на молитву или да жртву.је, нанред иду бикови, који ће се жртвовати, за њима коњи посвећени богу Сунца, и Ормуздова кола са четири бела коња; за овима ношачи свете ват Р е У једном великом сасуду , па тек оида крал, с круном на глави и дијадемом око ње, у богатом руху и порфириом огртачу. Пред њим и за њим по 2—3000 телохранитеља (»несамртници«); за овима по 100—200 краљевих коња у златној опреми, иа онда 2000 копљаника, око 10000 коњаника па тек за овима остала војска. Уирава. За унутрашње уређење персиске државе највишеје урадиоДарије I.; његове су уредбе остале у главном кроз све време државног трајања. Земља је била подељена на сатраиије, 20 — 30 повећих области, којима су неограничено, у име краљево, управљалп сатраии, имајући у рукама највишу управну, судску и Финансиску власт. Краљ је за сатрапе обпчно узимао Персијапце (из придворног племства), најчешће своје сроднпке или с њиме срођене племиће, ма да их је било и од туђе народностп. — Један од најглавнијнх послова сатрапскпх било је прикупљање државних прихода. Персија је била ослобођена иореза. Персијанци су само морали давати какав поклон (у стоци , храни итд.) када је краљ, увек са својом великом свитом , пролазио кроз Персију. Остале су области давале порез у природи или у новцу, ради чега је Дарије сковао и свој здатник (дарик, сл. 18). Но Херодотову казивању годишњи нриход државни у новцу износио је на 1500 еубејских таланата, што би у данашњој вредности било на 6—7 стотина мили.јуна дииара. Осем у новцу сатрапије су илаћале порез и у природним нроизводима којима су биле богате : Мисир је давао жита за 120000 војника, који су га чували; Медија је давала сваке године на 100000