Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРЦЈА

дана узалудног продирања у Скнтнју (негде до горњег Дњестра?), Дарнје се мораде брже боље враћатн; глад, жеђ п непријатељ сатрше му многу војску, и он се жураше ка дунавском мосту, који, па његову срећу, не хтедоше Грци покварити како су их наговарали Скнти, да бп персиску војску у Скптнји уништили. Дарпје севрати у Азпју, а један део војске (80-000) остави свомвојводи Шегаби укоји покори трачка племена, а маћедонског вд-. дара Аминту нагна на послушност. Устанак ма1 , азпских Грка и тежња Даријева да подвласти Грчку, уплетоше га у рат, којп нпје био ни мало сретнији по Персију. — Несретан у својим освајачким намерама, Дарпје је био много сретнији у унутрашњем уређпвању својега царства. Персиска је држава остала све до своје пропастп на онпм основама, на којима ју је подигао Дарије. „Он је дао душу великој персиској царевини, којој су Кир н Камбиз дали само тело". Персија после Дарија (485—330). После смрти Даријеве персиска је држава трајада још једно и ио стодеће. ади је њено опадање почело већ са смрћу Даријевом. Један од најгдавнијих узрока је неподобност сазшх владара, за чију је личну вредпост код источних народа обично јако ввзана и сј бша саме државе (упор. §§ 23., 40.). Проводећи безбрижни раскошни дворски живот, краљеви су полако губили државн/ управу из евојих руку, која се све већма прикупљаше код обла них управника (сатрапа). Овом слабљењу краљевске моћи л државном растројству веома су ишли на руку дворски не реди и убиства. Скоро ниједна промена владалачка није про - ; шла на миру : завере синова протпву оца ради престола, убиства међу браћом ради одржања на њему, испуниле су персиску историју овога времена. А опет скоро са сваком овом насилном променом на престолу ишле су буне ио областима, чији су управници пристајали уз једног или другог претендента, или се још чешће борили за своју корист између себе Уза све ово још се код покорених народа непрестано јављају тежње и покушаји за ослобођењем те се на њихово угушивање такође трошила снага државна (ослобођење, малоазиских Грка 3—4 устанка мисирска са толико исто посдедњих династија) Отуда Персија, за време свог побдедњег владара Дарија Кодомана, и није могла дати снажног отпора нападу маћедонскога краља Александра: велика и многољудна али изнурена и растро. ена, она је брзо подлегла свежој и уједињеној снази маћедонској. Култура. § 89. Вера. — И вери иранских народа била је основа обожавање природе п њених појава. Полазећп од видљиве разлике корисних п штетнпх природних сила по човека, његов опстанак н напредак на земљн, пранска пх је вера у самом почетку све сводила на светлост и мрак , као два извора свега добра и зла на земљи. На једној су страни били богови добра: Сунце, Зора (Митра)" Месец, Огањ, (Атра, као земаљска слика небеске светдости), па Вода, Ваздух, Земља, итд., све ј

добри богови према својим добрим особинама за човека; на другој су страни црни ноћни дуси (диви), творци свега зла на земљи (пустиње, мрака, зверова итд.). Ирански дуализам. Временом се у неколико изменила ова најстарија вера нранска. Поједини богови добра и зла престају бити засебна божанства, већ, или се спуштајуу ред духова, тј. пижих, зависних богова, илп постају само разне особине два бога: Ормузда (Ахурамазда), бога светдости и добра, и Аримана (Ангромајњус), бога мрака и зла. Осем тога, божанске су особине сада више духовне (моралне) природе: Ормузд је бог добра, правде, врлпне, чистоте; Ариман бог зла, неправде, злочина, порока итд.; један се јавља у свем што је корисно, лепо, други у свем што је штетно, одвратно. Уз једнога је безброј добрпх духова (Јазати), његових помагача, који дају мудрост, живот, здравље, земл>и плодност, корисно биље и животиње; уз другога су зли дуси (диви), који наговарају човека на зло, који шаљу болести и смрт, који су творци пустиње, опакпх зверова итд. Живот је пак вечита борба ових двају начела, а човекова је дужност да својим животом и радом помаже Ормузду да уништи Аримана и његово царство зла, те да настане владавпна Ормуздова, време вечите среће н добра. — Да се пз оног првог пранског многобоштва развије овај познији верски дуалнзам с овако оштрпм разлпкима добра и зла, веома је помогла сама природа пранске висије, где је пустиња уз најплоднпје земљпште, где се пустош и обиље додпрују, где су зло и добро тако близу. Зороастар (Заратустра, 1000 ? пре Хр.). Овај развитак иранске вере морао је бити поступан и подуже трајати. Ну народно га предање друкчије износи. Како оно казује, творац нове вере био је пророк Зороастар, коме је сам бог Ормузд дао Књигу Закона, Авесту (на језику зендском, од чега и име Зепд-Авеста), укојој су и начела нове вере и правила за живот човечји. Своју науку је, вели гатка, Зороастар проповедао у Бактри, где је надмудрио и надговорио тамошње мудраце, те му онда примп учење најпре краљ и породица његова, па онда и остали народ. — Тешко је одредита какву је улогу играо Зороастар у развитку иранске вере: да ли је он одиста био творац нове вере, законодавац, или само реФорматор. Не зна се поуздано ни време кад је живео. Док једнн писци доказују да је његова верска реФорма из времена Даријеве владавине или нешто раиије, други веде да је живео на 5—6 хиљада година раније.