Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

ераса, зидних остатака с рељеФима, стубова, итд.), од осталих је (у Сузи, Егбатани итд.) једва остадо неких трагова. Просторија на којој су остаци нерсенољских дворова, захвата грдне размере; обим само једне палате износи на 1500 мет., а новршина терасе на којој је била, на 150 хиљада кв. метТераса и њене стране су патосане огромним каменим плочама (многе од 12 -15 м. дужине), лепо спојеним и глатким као огледало. На терасу се пело двема дивним степенидама, свака од 55 ступања по 7 м. дружине и тако благог нагиба, да је краљ по њима на коњу узлазио. На самој тераси, одмах у иочетку, налазе се зидине двеју капија(16 м. впс.) са лепим, каменим, високим и олученим стубовима, који су кров држали. Даље у дну, преко других степенида ишло се на другу вишу страну, на којој се налазе читави редови мра.морних стубова и зидова, остаци некадашњих с .Јајних дворова. — По заосталим натнисима види се да су лх иодигли Дарије п сип му Ксеркс. (Сл. 20).

6. ИНДИЈАНДИ. Земља и народ. § 93. Индија. — Одвојена високнм планинама с једне (Химадајп, Сулиман), морем с друге стране, Индија је и геограФски и историски један засебан свет. Висинскп разноврсна, влагом и светлошћу богата, она је, својим највећим делом, једна од најплоднпјих п најбогатијих иредела земаљских, те отуда и земља, којој су од најстаријих времена тежнлп и светска трговина и свп велики освајачи. Р1ндија се може поделити нд два, впспнском разграном разлпчна, троугла: северни, с врхом ка

Сл. 20. Развалине града Персепоља.

Ликорез. Као год непмарски, тако и ^ликорезни послови персиски подсећају нас на асирске. Посебних ликова као да нпје било, него су по странама зидним шш пред њима били мавн или већи рељеФИ људских и животпњских тела (бикови, лавови, једнорози). — Л .ИКОВИ су мало што савршенији од асирских , онако исто иретерано развијених мишпћа, а доста правилних положаја тела. (Сл. 21.).

-■љ-

с., опточен је високим планинама (Хималајп, Сулиман, Винђа), а унутрашњост му је индостанска низија; јужни, с врхом ка ј., има ниско прпморје а у унутрашњости је брдовита висија Декан. Низија је још део копна азиског, висија је управо полуострво; међу њима је планина Винђа, која не толико својом висином, колико изукрштаним и неприступним клисурама отежава прелаз из низије у впсију. Низија је добро наводњена и већином необично пдодпа; непрегледна снежна поља по Хималајима (ст. Имаос) дају обилну воду рекама, које се одатле у низију спуштају (Инд, Ганга, Брамапутра). Богатија је водом те и плоднија источна њена половина; њу плави