Prosvetni glasnik

38

ОПШТА ИСТОРИЈА

Ганга с многим својим уточицама с лева и десеа, 1 те ту, под жарким сунчаним зрадима, буја бшве као мало где. Гангина је делта прекривена шумом и травом (џунгле), које човек није у стању да савлада, остављајућп их тако за боравиште лавовима и тигровима, слоновима и змпјама. У западној половини Индостана је добро наводњена горња водопађа р. Инда, која са својим уточицама чини тај |

хималајским васовима ни жарки суичани зраци нису у стању да што учине вечитом снегу . дотле је у његовом подножју несносна жега, ко.ја је често узрок и самој смрти (сунчаница). По долинама хималајским и његовим нижим огранцима је блага и пријатиа клима (на пр. Кашмир) са шумама и воћем европских умерених и топлих крајева , а у врелој долини Гангиној меша се биљни свет умереног и жарког појаса. У брдским крајевима Декана је блага, планинска свежина а у његовом влажном и врелом приморју стижу и три жетве годишње. Тамо се на малом простору могу наћи све климе и

Сл. 21. (Краљ убија Ариманово чудовиште).

крај (Пенџаб) плодним те и насељенин, а поступно се губи у пустој и безводној пустињи (Тар). Виспју су многе и дубоке речне долине поделиле на неколике одвојите области, у којима су поред дивљих клисура пптоме долине, иоред голпх висова најплодније низије. Нндија је земља највеће природне разноликости, и по земљишту, и по клими, и по биљном и животињском свету. Док на

сви биљни појаси. Уз жита и воће умерених крајева, тамо успева пиринач и памук, шећерна трска и чивит ; ту је домовина хлебном дрвету, ту су шуме палмове и сандал-дрвета, ту расте смоква и мускат-орах. Биљном богаству одговара такав животињски свет : уз највеће зверове и змије ту је и највећа домаћа животиња (слон), ту свилоруна коза и мирисави мошус ; по шумама најлепше и најшареније тице, које науче да изговарају и људске речи и гласове (папагаји), као и најразличније врсте хитрога мајмуна. По ревама има златна песка, у морима бисерних шкољака, по планинама богата окна здатних