Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

његови ученици и присталице на неколиким саборима утврдиди његову науку, прикупивши његове иоуке, изреке и правида уједан зборпик, ипак се временом она поче изопачавати. Најпосде је дошдо до тога, да је индиски народ почео обожаватп самога Вуду, стављајући га изнад дотадашњих богова. Место сдужбе ранијим боговима, народ који прими Будину науку, поче одавати божанске почастп дедовима његова теда, које је, како казује гатка, краљ Асока (око 250. ире Хр.) раскомадао на 84000 делића, хотећи тиме да покаже да по начелима нове вере којује примио и учинио држапном, тедо није ни од какве вредности. Ади у очима просгог народа Буда писта. богом, који је на се примио тедо човечје, те и његове телесне остатке (косу, кости, зубе итд.) поче поштовати као светиње и чувати их у златним и сребрним сасудима, по мањим и већим храмовима (ступе), које ради тога стадоше подизати. На овајје начинбуданствомвеома јако покренуто индиско неимарство, па затим ликорез и сдпкарство, томе што су диковима п сликама похрамовима представљанп разни тренутци из живота и рада Будина ради подстицања побожности у његових следбеника. — Служба Будина била је у проповедпма и причама из Будина живота, у читању молитава, у свирању, певању песама и принашању цвећа и мирисава кадива као жртава. и). Гоњење и ширење Буданства. Брамани нису могди бити равнодушни према ширењу Будине науке, која јерушида њихово учење и друштвено уређење које је ова подржавада. С тога одмах и отпочеше борбу с ученицима и присталицама Будиним, док најносле (око 1000. год. по Хр.), након многих столећа упорног рада, не успеше код индиских владара те их ови побише или прогнаше из читаве Предње Индије (сем Цејлона). Гоњени Буданци разнеше своју науку по окодним, северним и источним земљама, где је, у многом измењену, верују и данас тамошњи народи (Тибет, Задња Индија, Китај, Јапан). ј). Новије Браманство. Али је Будина наука била од великог утицаја и по даље учење браманско. Избацивањем личних богова и браманска је вера, као и буданска, постала за народ једва схватљива. С тога брамани сада, поред Браме, као највишег бога и творца света, јаче истакоше два старија божанства: Ђишну поста добри бог светлости и влаге, плодностп и васколиког живота, бог одржадац, а Сива зди бог уништавања и смрти, бог рушилац. Ова три бога чињаху једно, тролично божанство (Тримурти), као што и њихове радње (ностанак, оистанак, не-

станак) чине једну цедину. Сваком још од ових богова одговараше и но једна богиња као жена његова. Да би нак сузбили веровање народно, да је Буда бог, који се ради спаса. људског јавио у човечју облику, брамани учаху да је то чннио само добри бог Вишну, кад год је требало прптећи свету у помоћ да се спасе покварености и пропасти. Од његових 10 таквих оваиућења најважније му је оно, када се јавио као јунак Рама (у епопеји Рамајани), Брамани су успели да овако измењену веру одрже у Индпји, место буданске, која је одатде извгнана. § 99. Језик и књижевност. — Индиска је књижевносг веома богата у дедима верске ћ епске садржиие. У ирву долазе свп списи у којима се, песмама, модитвама, изрекама птд., износи сама вера пидпска; ту спадају ЈВеде и њихна објашњења (Брамапа, Сутра) и Мануов Законик. У епску иоезију долазе две ведике епопеје: Махабарата и Рамајана, п спев Пурана, у коме се описују витешка дела богова и јунака. — Осем ове, народне, књижевности, пма много деда свију врста уметничке појезије. Од песника је на.јчувенпји Калидаза (око 300. пре Хр.), међу чијим многим епским, лирским и драмским списима, најлепши му је драма Сакунтала (глорификација браманства). а). Језик. Језик којкм су ппсана сва старија дела индиске књижевносги зове се санскрит. То је, у почетку, био народнп језик . адн је он већ у III ст. пре Хр. осгао само као језпк књижевника и школованих људи индискога друштва. б). Наука. Од наука је у Индији највише обрађивана наука о језику у свима њеним деловима (граматпка, метрика, појезија, реторика итд). За ариродне науке и астрономију нису Индијанцп ималп ни склоности ни подобности, али су у м.атематици дошди до знатних успеха: десетни систем бројева, као исамецифре и општибројнп знаци (Адгебра), индиски су изнадасци. — У својим размпшљањима о постанку света, у тумачењу односа међу боговима и природом (философија) није ни један од старих народа (изузев Грке) показао толико дубине кодико Индијанци. §. 100. Уметности. — а). Неимарство. Индија је богата огромним споменицима грађевинским, храмовима буданским и браманским, а сви су из времена после појаве Вудине. Најпре отпочеше Буданци подизати омање храмове, управо ћелије с кубетима, т. зв. стуае, у којима је чувана каква реликвија Будина. Угдедајући се на њих, и бра-