Prosvetni glasnik

општа историја

д). Браманска теологија. Уздижући Браму као ирабожанство , од кога јо све постадо, и замишљајући та као оишти дух, као светску душу, из које је изишда сва видљива нрирода (еманација), и од које се по једаи део налази у свима створовима (људска, животињска душа итд.), браманска се теодогија од ранијег многобоштва (политеизма) развила у неку врсту једнобоштва(монотеизма) а ово онет, мешајућп Бога с природом, прелазило у свебоштво (иантеизам). Ну, у даљем свом развитку брамансва је теологија дошла чак до одрицања самог видљивог света. Гледајући вечиту промену у природи, непрестано постајање и нестајање појединих њених створова, брамани су најпосле почели учити да свет у самој ствари и не постоји, да је све то само обмана, већ да нма само светског духа, само Браме. — Противу овакога схватаља Бога и природе ноникло је друго учење, ио коме. напротив. постоји само ирнрода и њене промене, и да ван ње и нема никакве творачке, божанске силе. Ово је учење, према томе, одбацивало веру у богове и у Браму. задржавајући само природу и њене промене. Из овога је учења поникла Пудипа наука и његова реФорма дотадашње браманске теологије. ђ). Буда. У VI ст. пре Хр. појавио се ј Индцји краљевиЛ Гаутама, Буда, реФорматор браманског учења, те на тај начин и основалац нове вере, која под његовим именом (Буданство) захвата цео источнп део Азије и коју, у некоднко пзмењену, и данас исповеда скоро У 3 људског рода. Легенда о Буди. Живот и рад Будип окићени су многим гаткама, које се .јако уилићу с истинитим подацима о њему. Он је био син (рођ. 623 ? 557 ?) некога краља омање једне држанице на иодножју Хималаја, а из властелинског племена Сакја, и до сво.је 29. годипе нроводио је весели и раскошни живот дворски. Ну. узбуђен бедама што их опази у свету приликом једиог свог ходања(гатка о сусрету старца, болесника и мртваца), поче о н.има размишљати, па једном тајно напусти двор, нресто и сва уживања и повуче се у пустињу да на миру иремишља о патњама л.удским и о људском сиасењу. Ту је под именом Сакјамуни (»иустињак из нлемена Сакја*) ировео пуних 6 година најтежег испаштања, мучеља и неирестаног размишљања, док му се најпосле не нросветлп ум и не дознаде истину, са чегаидобииме Буда тј. иросвећени. Тада у жутом, нросјачком оделу и с лончићем за милостињу, у пратњи својих учеиика, отпоче ироповедати своју науку ио градовима и селима, позивајући људе да се спасу беда р невоља на земљи, не испаштањем и светињпчењем, него нОзнавањем истине о иролазности свега зла и ништавости овога света. е). Будино учење. Полазећи од основе са свнм супротне браманском учењу, Будина се наука п у својим иоследицама у многоме разликује од брамаиске, ма да пмају н многе заједнпчке појмове. Одбацујући браманско учење о Брамп као општем духу из кога је изишда сва прпрода, Буда учи да ван арироде и нема никакве божаиске силе, него да постоји само ирирода која се мења непрестано, узимајући насеразне, привремене облике. Премаовоме, све на свету постаје само по себи, траје краће или дуже време па га нестапе у Ничему, као штоје

из Ничега и постало. И како је човечји живот иун беда и невоља (рођење, старост, болест, смрт), то је још сва срећа за човека, што је п сам жпвот, са свима злима, привремен и пролазан. И сва мудрост човекова је у томе, да увиди како је цео живот само једап низ јада и чемера, које треба трпљиво сносити, јер су пролазни, али за које му се ваља старати да их се са свим ослободи. Ово ће пак моћи учинитн само онда, ако узмогне угушити сва своја осећања и све своје жеље, које су п пзвор свим нашим невољама. Тада ће још за живота доћи у стање неосетљивости и равнодушности за све несреће на земљн, те се готово уништити, а лрава срећа човекова и јесте у нестанку живота и зала што га прате, у Ништавилу. (Нирвапа). Слажући се сбраманским учењем у томе, да је живот човечји испуњен бедама које ваља трпљиво сносити, и даје циљживоту уништење, (утонуће у Браму, Нирвана), Будина се наука од браманске разлнкује тпм, што она учн да је свима људима без разлике отворен пут спасењу, да дакле спас ^овеков не зависи од иоложаја његова у друштву, него од њега лично, од његова живота. На тај је начин Будпна наука посредно одбацивала браманско учење о људској нгједнакости и сеоби душа. Због тога су је брамани доцеије почели сузбијати и његове присталице гонити; али баш због тога је Буда и имао највише следбепика у нижим редовима, код бедника и невољника, за које је нова наука била и утеха за патње на земљи, и спас од страха за сеобу душа после смрти. ж). Будански морал. Имајући у основи својо.ј начело да је цео живот самоједно зло, Будина је иаука, као природне последице ове основе, имала ове захтеве за своје следбенике: 1) да свако обуздава своје осећаје, жеље и страсти, и да живи мирно, умерено и просто ; нека неправду, увреде и све беде траљиво сноси, не мрзећи никога, не светећи се никому ; 2) свако је дужан да свом ближњем иомогне, да му се у нужди и невољи нађе, да буде милосрдан и доброчин. јер ће, тако радећи, смањивати зло и беду које су свуда у свету. Умереност и уздржљивост у животу , траљивост у сношењу свих невоља. милосрдност према свакому, и људима и жнвотињи, јесу главне врлине човекове и главни захтеви буданскога морала. Еао даље иоследице ових захтева развили су се у Индији: на једној страни обичај живљења усамљеничким, мученичким животом, а на другој, неговање болесника и сиромаха, угошћавање путника, лено постунање са животињама итд. з). Обожавање Буде. Индиском је народу било тешко схватити Будину науку, која је одбацивала веру у Браму и уопште веру у богове, једно што је стара вера већ била јако укорењена, а друго што је народу уопште тешко би .ш појмити веру без личних богова. Отуда, ма да су после Будине смрти б