Prosvetni glasnik

ОИШТА ИСТОРИЈА

инсока само 5 м. и нешто више. Уошпте, код индиских храмова висина не одговара величини. б). Подземни храм на Елефантиш. На острвду ЕлеФантини. нред Бомбаје.м, ваходи се огроман храм браманског тробоштва. Кроз једну широку дворницу са стубовима улази се у гдавну пећину, око које се нижу остале, мање. Главна дворнида.је четвртаста, преко 40 м. дужине и скоро толике ширине, чи.ји камени свод држе 26 огромних стубова, доле четвртастих, горе округлих и олученнх. С лева и с десна су споредни улази, који се свикосо стичу код задњег зида, где је огромни допрсни лик индиског тробоштва (Брама, Бишну. Сива). Безбројне Фантастичке резбе покривају унутрашње стране околних зидова. — Колико је труда и времена требало за резање овакога .једног храма, може се од прнлике видети из једне приче о храму у Жахамалајиуру (на короманделској обали), где је, вели се, 4000 вајара радило за пуних 5 година, на га најпосле остави.ш недовршена.

Сл. 3. Индрин храм у Елори.

б). Ликорез. Индиски су храмови иуип ликова н ионез). Балкан (Хемус) и IIIара пданина (Скардус) рељеФа, већином из индиске митологије. II ако су чине као неку преграду међу његовом северном и ликови нравилно резани, ипак се нису Индијанци јужном половнном, а од ове је Стара Грчка зау овој умегности уздигли до праве лепоте; главне хватала ј. део (36 — 40° с. ш.; 400 км. дуж.; 200 су махне: једноликост и мртвило у изразу лица п км. шир.). — Мало је земаља с тако јаком разитом одвећ нежни облицн руку и ногу у појединих ли- разграном, као што је то случај код Грчке. С три кова. Осем тога обпчај, да се боговп представљају стране су мора дубоко зашла у копно, те начинила с више глава илн руку, да би се иоказадо њихово многе луке и затоие, који својим особеним, на-

свезнање или свемоћност, чини непријатан и одвратан утисак, а показује и слабо развијен уметнички укус. -Ф II. Г Р Д И, Земља и народ. I ■ ; , ; ' § 101. Положај и разита разграна Грчке. I Балканско је Полуострво троугао, којп се својом 1 најшпром, северном страном (око 1100 км. дуж.) држи за копно европско, а на југу сужава п завршује другим, мааим полуострвом, Морејом (ст. Пело-