Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОГИЈА

сарамним распоредом Грчку природно деле на Северну, Средњу н Јужну. Северна Грчка допнре на с. до Термајског (Солцнског) Затона , према коме иа з. нема-већег морског залива; јужна јој је граннца пруга, која би везивала Амбракиски Затон на з. за Малиски на н. Јужно од ове пруге почиње Средња Грчка, а завршује се тамо где настаје друго н највеће сужавање копна, што га чнне Коринтски Загон са з. н Саронски са п. Јужна је Грчка полуострво, које су два севернпја, опет наспрамна затона: Кииарски п Лрголндски н два јужннја: Месенски н Лаконски поделпли на неколнко омањих полуострвада, те га начинили налик на лнст („палмов лнст", „шака"). Источна је страна богатија затонима и лукама од западне; а још обрнута нстоку — с којим је незана низом острва као каквим мостом, и испуњена питомим речннм долннама, плодннм равнпцама, залнвнма подеснпм за бродарство н трговинскн саобраћај — ова је страна Грчке била самом прпродом одређена да ступн у везу с нсточннм народима, да њнхову образованост прпмп и даље је развпје. § 102. Висинска разграна. — И внсински је Грчка веома разграната. Испрекрштана вишим и нижим планинама у свпма правцпма, Грчка је подељена на многе веће и мање жупе, самом природом подвојене. Почетак грчких планнна је у чвору Аакмону (2100 м.), нзворишту четирију највећихрека грчких (Пенеј, Ахелој, Арат и Халиакмон). Од њега се поједини ланци пружају у трн правца: Кераунске ил. ка сз. граде међу Еииру и Плиријн; Камбунске ка сп. раздвајају Тесалнју од Македоније а завршују се внсоким Олимиом (преко 3000 м.), кога од Осе (2000 м.) раставља жнвописна клисура Темие, ушће Пенејско; на југ се пак одваја главни ланац Пинд, који дели питому котлнну тесалску (некадашње језеро) од брдовптог н шумовитог Бпира, а завршује другнм чвором Тимфрестом (2100 м.), на гранпцн Северне н Средње Грчке. Ту настаје ново рачвање планинско: на и. се одваја Отрис те сјугазагвора Тесалију, која, имајући још у свом прпморју Пелијон као наставак Осе, чпнн са свих сграна затворену и плодну долпну, чнје воде река Пенеј носп кроз клисуру Темпе у Солунски Затон. Друга се два планинска ланца гранају но Средњој Грчкој (Еладн, у ужем смислу); јужни, кршнп н непролазни Коракс, чији се последњп изданци пружају до Коринтског Затопа, по Западној (Озолској) Локриди, делн је на два неједнака дела: на брдовпту и дивљачну,

заиадну височину, у којој река Ахелој раздваја Етолију од приморске Акарнаније, и источну половину, која се као какво дугачко полуострво пружа у правцу ка ји, испуњено целом својом дужином осредњим иланинама, везаних међу собом вишим и нижпм новијарцнма. Овај средњи, ј.и. ланац почиње са Етом, која с Отрисом затвара Сиерхејску долнну и Малиски Затон , градећи с овим, на његовој јужној обали, Тсрмоиилски Кланац, једини лакшп пролаз за Средњу Грчву. Под самом је Етом кршна Дорида , извориште Кефиса , који текућн одатле на ј.и., пролази пајпре брдовиту Фокиду, где је Парнас (2500 м), па се улива у језеро Коиаис, у Беотији. Окружена многим омањим планинама и брдима, међу којима је и Хеликон (1740 м.), Беотпја је у средини већнном равна, и на две стране, на с. и ј., излази на море. Осем ње, северно нриморје Средње Грчке захватале су још две незнатније државице, две Источне Љкриде (Опунтиска и Епикнемидска). Средња се Грчка завршује Атиком, коју од Беотије раздваја пл. Китерон, за којп се омањнм повијарцима везују брда што испуњавају Атику: Парнас, Химет и Ааурион, чији је свршетак у рту Суниону. Јужну Грчку чини само нолуострво Пелоионсз. Држећи се за остало копно веома узаном Корантском Превлаком (на најужем месту нешто преко 5 км.), овај је део Грчке скоро засебан свет. Виспнски је пак п Пе.шпонез веома разнолик. У средини му је врлетна Аркадија („грчка Швајцарска"), скоро четвртаста височина, оивичена са свију страна високим планинама, кроз које се пробпјају реке, што с висије зракасто силазе у прпморске долине (Еурота, Памиз, АлФеј, Пенеј). Главни чвор пелопонескнх планина је у вису Килени (на 2400 м.), одакле се ка з. и ј. пружају впсокп ланци те је одвајају, на једиој страпп од Ахаје, а на другој од полуострвске Арголиде; на з. пак планина Еримант са својим окомцима раздваја је од Елиде. С аркадске се висије ка ј. спуштају три планинска ланца, у трн јужна полуострва, и обухватају две речпе долине: Еуроте и Пампза; нсточна планина Парнон, пружа се све до рта Малее; средњи и пајвиши ланац иелопонескпх планина Тајгет (2400 м.) допире до најјужвијег рта Тенарона, п раздваја неплодну Ааконију од равне и питоме Месеније, ио чијем се приморју шири трећи ланац, огранци брда Птоме. — И на превлаци међу Средњом и Јужном Грчком, на којој су биле области Мегара и Коринтија, уздиже се једна планина, која својим попречним положајем још јаче одваја Пелопонез од остале Грчке.