Prosvetni glasnik

78 ошита заснује владавиву најшире демократије. Да би сиромашним грађанима дао могућности да врше права дата им уставом или уживају у омиљеном позоришту, изради те им је давата нека мала дневница за дане када су у Хедији заузети суђењем (1 обод иа дан), добивалп су новац за позориште (теорикои, 2 обола), а одређена им и дневна награда за случај рата (4 обола). Чак су државним новцем приређиване н народне гозбе, ириликом разних народних светковина и редовно издржавани сиромашпији грађани, само да би се извукли испод утицаја богатијих суграђана. — У сиољагињој је политици Периклу био главни циљ да Атини очува њено првенство и владавину над морем. Сада је управозавршен онај развитак делскога савеза, почет за времена Кимонова, који је од атинских савезника начинио њене подапике. Јер после преноса савезне благајне у Атпну, прешла је наатинске судове и највиша судска власт (право изрицања смртиих пресуда ?) као н право расправљања савезних међусобица. Атнна поста господарем неких 300 државица (жуиа, острва, градова). А да би овај положај сада очувала, Атина поче стварати своје насеобнне (клерухије), већином ио земљама својих савезника, откупљујући им поједина земљишта или им га, после каквих буна, п силом отимајући. На овај се начин она на једној страни ослобађала пренасељености ц својих сиромашнијих грађана, којима су давани поједини делови задобивеиог земљишта (клере), а на другој, утврђпвала и свој војнички и трговачки положај у Егејском и Јонском Мору. Међу овако носталим, последњпм насеобинама атинским, најзнатније су Турија у ј Италији (у чијем је заснивању учествовао и историк Херодот) и Амфииољ (437) на ушћу Стримона (§ 138). б. Перикле као фииансиста. На Финанснску управу Перикле је обратио највећу пажњу (као епимелет ?). — Државни су се приходи тада иодигли до највеће висине: годпшње су износили на 1000 талената (преко 5 мпл. дин.). Од овога су више од половине (на 600 талената) били годишњи данци савезннчки, остатак је давала сама Атина пз великих царинскпх доходака своје веома живе трговине и радиности, и разпих других прихода (обртне и судске таксе, приноси од сребрних и златних рудника: Лауриона, трачког Пангеја и др., пореза од досељеника итд.). Итекако би, мимо свих ових прихода, за државне потребе ипак што недостојало, попуњавано је непосредним порезивањем атинких богатијик грађана; сиромашнији су

ИСТОРИЈА

били ослобођени скоро свију државних терета. Богатији су ималп још и почасне дужности (литургије): да издржавају хорове за позоришне представе п друге светковине (хорегије), да оиремају свечана посланства за разна светилишта, п да снабдевају Флоту послугом и спремом (тријерархије). — Обиље државних прихода Перпкле је употребљавао . на одржавање велике Флоте (300 бродова) и потребне ратне спреме, на утврђивање Атине н Пиреја, на подизање неких грађевнна за савезне потребе (Партенон— благајна) али, скоро највећи део, на уленшање Атпне дивотним грађевинама. И поред огромних издатака за све ово, Перикле је успео да у савезној благајни буде увек готовине на 6000 талената (30 мил. дин.) за случај ратних потреба. в. Периклове грађевине. Ради што бољег утврђења Атпне, Перикловим заузимањем, буде сада подигнут и треКи, средњи зид (ка Ппреју), чиме се Атина још јаче веза за своје пристаниште Ппреј, а одвоји с њиме заједно од осталог конна. Пиреј буде поправљен по новом плану (ХиподамаМплећанина), па се у њему тада поднгоше нове бродарнпце, магацини, арсенали, шго га учпни првим ратним и трговачким пристанпштем. — Улепшавање Атине отпочео је још Кимон. Из његова су времена неколике дворнице на атинском тргу (агора), међу којима је најлепша шарена дворница (стоа пекиле), еа чијим су зпдовима били насликани догађаји из персиских ратова (слпкао Полигнот). Кимон је отпочео п зидање дивног храма Тезејева (Сл. 34) у које је сместио и његове кости, кад их је пренео с острва Скира (§ 111, б ). Алн су најлепше грађевине атинске пз времена Периклова; Атнна је тада окићена најлепшим споменицима јелинског неимарства. За улепшавање Атине, Перикле је изабрао градски Акропољ (Сл 35) на коме се тада, поред већ неких рапијих грађевина (храм Атине -Нмке),подиже: на ј. страни Партенон (довршен 438), величанствени храм богнње Атнне, и уједно савезна благајна (Икгин зпдао, Фидије украсио); Ерехтејон на сев. страни (довршен тек 409), Проиилеји, отворена дворница (неимар Мнезикле) при уласку у Акрипољ и др. (Сл. 36). — Осем Атине и Атика је тада украшена неколиким дивним храмовима (Суноон, Маратон, Елеузпе). Рачуна се да је заузимањем Перпкловим на грађевине тога времена утрошено впше од 6300 талената (на 35 мил. динара. што бп у данашњој вредности изнело још 3—4 пута толпко). Али нпје Атина Периклова доба била само окићена најлепишм неимарским радовима него