Prosvetni glasnik

Ареопагу оста само још надзор над вером. И у спољашњој политици атипској наста обрт. Не штедећп више спартанску осетљивост Атпна закључи савез с Аргошанима, крвпим непрнјатељима спартанским, а нешто доцније п с Мегаром (ова пз страха од Коринћана) па н са Ахајцима. Атпна дође тада до врхунца своје снаге, а Спартив се положај поче колебати п у самом ЕГелопонезуОтуда Спарта једва дочека да помогне Коринат н Егпну, којп тада отпочеше рат с Атпном, јер пм као поморским и трговачким државама поче нретити опасност од наглог снажења Атнне. Атпњани пак, ради сваке безбедностн, иренесу савезну благајну (на 18 мил. дин. готовпне) с Дела у Атпну, н по савету Периклову, нзврше још Темистоклову намеру: двама дугачким зндовпма (Пиреј—Фалерон) вежу утврђења ппрејска за атинска. Затим атннска Флота одржа над савезничком две сјајне поморске победе код Егпне ц ово острво најзад Атињани после дуже опсаде освоје. У исто доба победе и Тебанце (код ЕноФИте 456) које су Спартанци такође подболи на Атину, те на тај начнн освете нешто раппје изгубљену битку (код Танагре). Последице овпх бораба с Тебом бпле су да је се беотскп градски савез распао а по градовпма беотскпм ојача демократска странка, коју је Атпна свуда номагала ; Беотнја, Л.окрида и Фокида морадоше ступитп у атинскп савез; Кнмону, по предлогу Периклову, бп допуштен пре рока повратак у отаџбпну (454), због славног борења његовпх пријатеља у овпм ратовима,— Кнмон по новратку, закључп са Спартом петогодишње иримирје, на онда опет отиочне борбу с Переијом. С великом се флотом (200 бродова) крене на исток, где прп опсади острва Кипра п умре (449). Кријућп његову смрт, заповедницп Флоте одрже сјајну двоструку победу (код кппарског града Саламине) на мору н суву. Последица ове победе бпла је да је међу Грцима и Персијанцима настао мир од некпх 40 годпна (све до 412); персиска се Флота нпје појављивала у Егејеком Мору, те су дакле малоазиски Грци били слобсдни. И ако Формалног уговора о мнру пије бпло, ово је стање познато под именом Еимонова мира (449). § 171. Периклов мир. — По пстеку Кимонова петогодишњег примнрја поново отпочну борбу протпву Атпне све оне копнене државпце (Беотија, Фокпда, Еубеја, Мегара) које је Атина нешто ра нпје нагнала у савез н над којима је за једно време утврдпла своју превласт ; Спарта нх одмах поче помагати. Али Перпкле, сада већ јединн вођа атпнеке демократије (Ефнјалт убпјен, 458 ?) успе

да поткупп спартанског младог краља (Илестоанака) те се овај вратн ; Еубеја би побеђена и мораде остати с Атнном у савезу; али носле једне поразе у Беотнјн (Коронеја 447) мораде Атина напуститн све своје копнене савезнике (осем Платеје која оста уз Атину) н огранпчити се п даље на своју хегемонпју на мору, у делскоме савезу. Превласт на копну оста н даље Спарти, с којом Перпкле тада закључн на 30 годпна мпр, познат као Периклов мир (445). § 172. Перикле (449—429). — После грчкоперсиских ратова, Атпна је била на врхунцу своје моћи и славе. За ово је имала да захвали : својој великој флоти , својпм многпм савезницима, својпм државницима и уметницпма, а у првом реду ђенпјалности човека који је њоме управљао за неких трпдесет година (460—429) и чија је реч кроз пуних 20 година (449 — 429) бнла скоро једина која се слушала. То је био Перикле, најбољп грађанин и највећи државник кога је Атина пкад имала; учпипв је, својом мудрошћу, жпжом јелипске образованости, заслужио је што је времепу у коме је живео н радио, дато његово име. а. Перикле као државник. Перпкле је (Сл. 33) бпо спн храброга Ксантппа и Агаристе, синовице славнога Клистена рођеп 493). Удружнв у себи одлпчност порекла н прнродну даровптост, добио је нз ране младосги најбоље образоваље те је после све своје подобности: државннчку мудрост, војводску храброст пненадмашну речптост („Олимпискп") посветио својој отацбини, да је учпнп великом п славном. Не толпко својим положајем — јер он нпје нпкад био архонат, већ само сваке

Сл.. 33. Иерикле.

годпне бпран заједнога од 10 стратега, — колпко јачнном свога духа, својом беседом и својим врлинама, био је он кроз пуне две десетине година господар у Атинп, „владар у атипској републицп". Као вођ демократске странке, — која је после прогонства Тукпдита (442 ?), вођа конзерватнвно -аристократске странке бнла у Атпни надмоћна, — Периклеје радпонатоме да цео народ увуче у политнчке послове, да свнма грађанима натури брнгу о држави н њеном напретку, да у Атпнп