Prosvetni glasnik

општа псторијл

украсио Партеион (статуе и рељеФи) и створпо неколико најлепших ликова старога лпкореза. Његов је рад и огромна ливена статуа богиње Атине Промахос на Акроиољу (16 м. вис. — Сл. 34) и узор-ликови: богиње Атине у Партенону и Зеуса у храму олимииском, оба лика од слоноваче и злата. Радом Фидијинпм Атина је постала средишгем вајарске уметности. Из њене вајарске школе изишла су два иајвећа скултора леиога стила: Парошанин Скоиа (у Атпнп око 360) и Атињанин Праксител (око 350). Немир и променљивост времена у коме су живели, најбоље се огледа у самом њпховом избору предмета за своја дела (Скопа : Бесне баханткиње, Ерос, Ниоба и др.; Праксител: Афродита книдска, Сатир, Хермес и др.)

прнјатељ, испунпо је слпкањем персаских ратова гиарену дворницу (§ 172, в) а сликама богова и јуиака украспо неколике храмове (Тезејеп, Дел. фиски и др ). Он је творад историске школе у сликарству. Његов последник Атпњанин Аиолодор отпшао је даље у овој уметности бољом употребом светлости и сенчења. Али су мајсторп у овом послу бнла два малоазиска сликара, такмаци Зеуксис (око 400) и Ефежаппи Паразије , у чијпм су сликама (Јелена, Ерос нтд.) живост боја, прпродност н лепота достигли свој врхунац. С њима се достојно надмеће и Тпмант (жртвовање Ифигенпјеј. — Велики је напредак, нарочпто у Атпци, учињен н у шарама на посуђу. Из овог су времена лепе вазе, са краснпм шарама (већнном црвене слике на црној основи) обично из култа Дионисова, Аполонова и АФродитина (Сл. 4В).

цач колута, Крава нтд.), Поликлет из Сикиона, вајар дивних статуа божапских (његов рад: огромни лик Херин од слонове костн и злата у аргоском храму) а нарочито деце п младпћа (лпковн с ослањањем на једну ногу?) и најславнпји међу њима, други пријатељ Периклов, Атињанин Фидија (500? —430 ?) којп је својим лпкорезним радовима

в). Слжарство. Упоредо с ликорезом и целокуннпм културним развптком Грчке, н сликарство је у овој иериоди пмало своје најбоље представннке. И њему је средиште било Атина а п оно је прошло кроз оба ступња; узвпшенп и лепи стил. Полигнот с острва 'Гаса, Кпмонов сувремешш п