Prosvetni glasnik

општа историја

иоред свег најтачнијег псиуњанања сјшх својих грађанских дужпости (борио се код Потидеје п АиФипоља, једпни се протпвио осуди аргипуских војвода, спасао једиом жпвот Алкпбпјаду, други пут КсеиоФОнту птд.), ппак је Сократ свој пм животом платио поквареност људп п појмова свога времена. Не одбацујући народпе богове, он се својом вером уздиже над њима, слутећп о неком свемоћном, преблагом п свезпалачком бнћу. И једност тогаштоје „кварио својим учењем омладппу" дружећп се с њом, што је „рушпо народну веру" уводећи нове богове (демонион), а друго, што је међу својим ученпцпма, поред Платопа, КсеноФОнта и Алкпбпјада, имао и Критпја и Терамена, демократска га странка, по паду 30 тнрана, оптужп. Уверен у своју невиност, Сократ се охоло бранио у Хелији, а по осудп на смрт, одбио понуђену му прилпку да побегне (Крптон), говорећп да се „законима ваља покоравати п кад су неправпчнп". Разговарајућп се са својим ученицпма о бесмртностп душе, мпрно је исппо отров у својој 70 годинп. — Сам нпје нпшта наппсао; његову су науку очувалн његови ученнци, Ксенофонт п Платон. у). Философске школе иосле Сократа. Из осноинпх начела Сократова учења постаде су све доднпје ФилосоФСке школе у Грчкој. Иолазећи од Сократове основе у философији да траже у чему је срећа човечја, неки се од његових учепика у свом ФИлосоФиеању у главном осврћу на захтеве практичпог живота. 'Гако је Аристиа из Кирене основалац киренске ФилосоФске школе по којој се до среће у животу долази паметним уживањем земаљских паслада, телеспим и душевним задцвољством. Други пак ученик Сократов, Атињании Антистеп творац је киничке ФИлосоФСке школе (гимпапија у шеталишту Киносаргу) ко .ја учи да је циљ и срећачовековау сузбијању својих потреба, у убијању свих пожуда и земаљских радости. <5). Платон. Но прави ученик Сократов (»потпуни Сократовац" 5 ), који је његову науву потпуно извео, био је Атињанип Платон (429—347). По смрти Сократовој Платон је дуго и много путовао (Египат, Јужна Италија, Сицилија), а по повратку оспује у Атини своју школу (у парку Академову) где је до своје старости поучавао. Угледајући се на свога учитеља, и он своју науку износи у разговорима, у својим миогим делима. Сократово основно начело: да у свету има нешто што је стално и за све једнако, Платон изводи до краја. По његовој науци: видљиви се свет ненрестано мења, те дакле и не иостоји, јер је увек друкчпји; оно пак што је увек једнако, што се пе мења, што унраво постоји то су идеје о стварима (творац идеализма). »Леио«, »добро* »истинито* — све су то вечити нојми, који нити пропадају нити се стварају, који су увек једни дсти и за све једнаки. Од многих дела (44 ?) најчувенија су му : 0 држави, 0 законима, Федон (о бесмртностн душе) итд. е). Аристотел. На супрот овом Платонову идеалпзму иставио је, нетто доцније, његов ученик Стагирац Аристотел (384 — 322) свој реализам. (Сл. 43). По смрти свога учитеља био је једно време на Лезбу, затим васпитач Александров' иа се носле досели у Атину где је 13година проповедао своју науку у шеталишту Ликеонову (отуда му школа: Ликеј. Пе-

■ ■ . • _ ЗУИкР"

Сл. 43 Аристотел.

риаатетици). Са свим супротио Платону, Аристотел учи да других појмова(идеја)инема до опих што их човек стече истситујуКи разне појаве, Физичке и духокне. Према томе је циљ философији иснитивање саме прпроде, свега што је било, што ностоји, штоје, дакле, реално (реализам), из чега се (ипдукцијом) дају извести општи завључци. Оваким својим учењем, Аристотел је показао пут за стицање знања те је он и оеновалац толиких паука (ариродних наука, логике, психологије, етике, иоетике итд. е). Природне науке, И пеке од прпродних) наука ималесу уоводоба својезнамените представнпке. Тако је у медицини бпо чувен зпалац Хипократ из Ксоса („отац медшџше") којп је провео једно време у Атннп за доба Перпклова ; уастрономији је Атпњанпн Метон (такође Перпклов сувременпк) учпнпо велпке напретке, покушао да уредп п поправп календар итд. § 186. Уметности. — а). Неимарство. Из овог су времена неколшш најлепши споменпцп грчког неимарства. И сада су храмови билп главнп представнпцп I рађевинске уметности у Грка- У почетку је преовлађпвао озбпљнп дорски стпл,по коме су саграђени: Зеусов (пли Атпнпн?) храм на Егини (из доба Персиских ратова), Тезејев храм у Атини (Кпмон отночео а довршен око 450.), дпвнн Зеусов храм у Олнмппјп (довршен око 435) и Партенон, (Сл. 44) најлепшп споменик дорскога стила п старе архитектуре уопште (дело Фидијпно, Иктиново п Калнкратово). — Алп се поред дорског стила поступно пстпцао н гиздавији јонскп стил, докле га после нпје већ сасвим нстиснуо. Тако су у Пропилејпма (437—432, архитекта Мнезикле) заступљена оба стпла а у Ерехтеону (Сл. 45), такође храму Атпнпну, јонски је стил достигао свој врхунац. После Пелопонеског рата често се поред јонског употребљавао китњасти корпнтски стпл. — Осем храмова из овога су времена и остацп Дионисова иозоришта у Атини (око 500?) п лепо очувана гробница (коринтскн стил) Маузолеј у Халпкарнасу, који је карска краљица Артемнда подигла своме мужу Маузолу (око 350). б). Аикорез. Л.икорез је у овој периоди дошао до свога врхунца. Из аргоске вајарске школе нзишла су у ово време три највећа вајара грчка узвишеног стила: Беоћанин Мирон, чувен са лепе нзраде људских и животињских ликова (Тркач, Ва-