Prosvetni glasnik

прилог историји развијан.а

српских јуначких песама

249

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО у^-Р СМУС ј^ЕРЕНЗЕН ПРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ увод и ирви део: јужно-далматинске песме дуга размера по времену и МЕСТу постанка свога У в о д (НАСТАВАК) 1 ) Б. Круг песама из унутрашњости Србије (Бог. 1 —7.39. — 45. Миклошић 5) У овим песмама нема ни трага каквој унутрашаој вези, као што је то код угарско-српских песама. Оне се деле у три са свим различите групе; песме о браћп Јакшићпма, с појединим песмама о Новаку и о Баповић Страхињи, песме о Краљевићу Марку и (само једна) песма о Радосаву Северинцу; најзад оне о бптци на Косову г. 1389. Прва група. XI. Браћа Јакшићи (41.— 45.). У песмама о деспоту Вуку јавља се, као што видесмо, Дмитар Јакшић као побратим Вуков. Знамо да је веки Јакша Брешић бпо у служби деспота Ђурђа, даље знамо, да су његови синови Дмитар и СтеФан прешли у Угарску, да су се истакли у војнама против Турака, и да је један умро 1488., а други 1489. На послетку у почетку XVI века сретамо синове СтеФанове у Срему, као богате људе, јер владика Максим купује земљиште од њих да сазида манастир Крушедол. Кћи Дмитрова, Јелена, удата је била за последњим Бранковићем Јованом Деспотовићем (в. у Новаковића стр. 120.). Јакшићи су дакде тесно скопчани са Сремом, а исто тако и са породицом Бранковића. Па ако ми и поред свега тога не можемо убрајати песме о браћи Јакшићима у угарско-српски круг песама, то је с тога што песме о браћи Дмитру и СтеФану Јакшићима, који су историјске лпчности, немају ни најмаве историскога карактера, него се оне крећу у уским граннцама приватна живота Већ је Новаковић у своме споменутом делу (стр. 119. и даље) потанко извео, како су ова. имена само кристалне тачке, око којпх се прикупили мотиви прича и песама из других пзвора. У овим се песмама обично пева, како непомућену братинску љубав ремети и квари или љубомора међу браћом, или среброљубље, ') Видв св. 18. „Просветног Гласника 0 за 1894. годину, етр. 564.

а час опет свађа међу њиховпм женама, или клевета љубоморне или грабљиве жене. Све варијације мотива свршују се нли измирењем браће, или се кривац са^а бпло којим начином казни. Само се по себи разуме, да су оваке песме, које се крећу у гранпцама иајпростијих елемената људског осећања, могле и потећи из најпростијих животнпх одношаја, те с тога није ту ни најмање потребна каква знатна исторпјска лпчност, да бп се песме оваке какве су могле развити. С друге стране пак не можемо а да пе напоменемо да народна појесија воли да преноси таке мотиве на лица позната и славна, на лица, о којима се већ прича и пева. Врло је вероватна претпоставка, да ј е народна песма кећ певала те мотиве п да их је већ имала обрађене, пре него што их је пренела на браћу Јакшиће, шта више, певалаих јеимного пре, него што су ови п били рођени. Доказа томе налазпм у једној старој пес.ми, коју су већ око половпне XVI века забележили на острву Хвару, од ондашњих рибара (Бог. 6.). У песми се пева, како се два брата — свакако хајдуци — посвађају при деоби плена, те у свађи убија брат брата. Та браћа су Марко Краљевић и брат му Андријаш. Певач је за цело тражио за јунаке песме славну браћу, што се најбоље види из два варијанта са севера Хрватске, а забележени су код Курелца под бр. 452. ц 482'). Овде се пева, како се два брата враћају из војне, којом приликом заробе младу цуру, те се због ње посваде 1 ) — у песми 482. не сваде се само цуре ради, него и због њених драгуља — те један брат убије другога. Песма 452. слаже се по распореду магеријала са песмом 6. код Бог. и одатле донекле изводи закључке. Међу тим у песми 482. говори рањен брат овако: Кад ми будеш ишад ва тај турски бојак, Кога ћеш си, братац, на помоћ зазвати ? Својега већ нимаш, тујега не ћеш хтит, на ове се речи убица од жалости за братом убија. Обе ове песме, које су угарскп Хрвати у ХУ1веку морали понети собом из своје јужне домовине интересују нас с тога, што је у њима у неку руку сачуван прамотив богато развијене групе песама у ') Јагић (стр. 194.) доводи ову песму у везу са несном о Марку и брату му Андријашу, од које има толико много варијаната. Ну овде је у питању саевим пешто друго, а не »сукоб међу браћом, где редовно Андријаш гиие.* 2 ) Упор. овде маџарску песму о Силађију и Хађмашију (в. ТЈп^аг. Кеуие* 1883. стр. 792.). Ова песма уиућује на срлски оригинад, тим пре, што нас најстарији траг, који оњој имамо, шаље у Смедерево. У овој песми потпуно се сдаже роиство Силађијево у Турској (овде се он зове Никлас) с оним, што се пева у српској песми. Објекат, збогкогасе пријатељи у овој иесми свађају, јесте султапова кћи, која их је из ропства осдободида.