Prosvetni glasnik

278 РАДЊА ГЛАВНОГА

проФесора, о „Зоологији за ниже разреде средњих школа" од г. Миливоја Симића, ироФесора, а према ранијој одлуди Савета, по којој су поменута г.г. реФеренти позвани да кажу Савету своје мишљење не само о Зоодогијп г. М. Симића, која је у рукопису Савету на оцену уиућена, него и о Зоологији г. Љуб. Миљковића, проФесора, која је раније по одобрењу Савета штампана и која се и сада као уџбеник употребљава. РеФерат г. Тодоровића гласи: Главном Просветном Савету. Према одлуди Гл. Просвет. Савета на састанку од 18. овог меседа, поред посланог реФерата о делу: Зоологија од г. Мил. Симића, а на питање: да ли је номенуто дело по научној и методској страни својој боље од дела г. Љуб. Миљковића, које се сада употребљава као уџбеник, част ми је исказати своје мишљење: У школској књижевности за природне науке код Немаца пречишћено је питање о томе, шта, колико и како треба писати књиге за школу; те отуда пада у очи, како су многе школске књиге веома сличне, а на многим местима и истоветне. Писци двају дела, о којима је реч, иисали су по угледима на немачке књиге ове врсте, а сем тога обојпца, као стручни прОФесори, написали су своја дела тако, да није могуће казати, које је боље. Моје је мишљење, да су дела: Зоологија од г. Љуб. Миљковића и Зоологија од г. Мил. Симића једнако добра н по научној и по методској страни. 28. јануара, 1895. год. Веоград. Бор. Б. Тодоровић с. р. ироФесор Државне Трговачке Школе РеФерат г. Јанићијевића гласи: Главном Просветном Савету. Према постављеном питању Главног Просветног Савета од 18. ов. м.: „Да ли је Зоологија од г. М. Симића ио научној и методској страни боља од дела г. Љ. Миљковића, која сада служи као уџбеник", част ми је одговорпти: Метод по коме је написана Зоологија г. Љ. Миљковића није новина, по томе методу написане су Зоологије за основне и грађанске школе код већине западних народа. За гимназије, у којима се тражи боља и иотпунија спрема од ђака, а та се најбоље постићи може уноредним изучавањем сродних животиња и

ЦРОСВЕТНОГ САВЕТА

извођењем главнијпх карактерних разлика, не само појединнх племена, но п сродних врста животињских једног рода, држим: да је Зоологија г. М. Спмића потпунија и подеснија и да ће боље одговорити н методичној и научној спреми. Монотоним оиисивањем н побрајањем животиња, као што је у Зоологији г. Љ. Миљковића, губи се код ђака воља за учење. Упоређивањем сродних врста, родова и племена, подсетиће се ученик на размишљање и на саиосталнији умни рад и поступно добпва јаснији поглед на саму науку, као једну целину. Држим, да ће ови мали прнмери то најбоље објаснити. У Зоологијп г. Љ. Миљковића не помпње се ни плеие, него стојн на стр. 38 „Мачка." Мачка је тако опширно описата, да чак није изостало пи колико се нута маци и како мачка крије мале од мачора. Међутим, ево шта вели о Л.аву и Тигру, као најинтересантнијим зверовима за децу у томе племену. „У топлијим крајевима света, у АФрици и јужној п југо -западној Азији, живи Л.ав, који напада на стада домаће стоке, као и дивљач. У Азији иоред Лава боравн и Тпгар, најкрволочнија звер, јер он покоље много више него што му треба да се нахрани." Нема, мислим, ђака који не би више желео да чује п изучи о Л.аву н Тигру но о Мачки, за коју они држе, да им је позната, па много иажње и ие обраћају. Тек кад се упознаду боље са Лавом и Тигром и уноредно виде исте особине и на Мачки, које находимо код Лава и Тигра, онда добију правог појма о Мачки и внде, да је Малка у маломе оно, што је Л.ав и Тигар у већим размерима. Тако исто, говорећп о нсу врло опширно у почетку Зоологије, напомиње чак и то: да пас не трпи музику и пун месец. Међутим о Вуку и Лисицп, као нашим најважнијим зверовима, спомпње тодико колико је ђак н без Зоологије знао, на пр. „Псу је сродан Вук или Курјак, који живи по усамљеним крајевима, густим шумама н великим пустарама, где затире дивљач, напада на овце, говеда и коње. Еад падне снег, те не може лако да нађе хране, тада је врло опасан, јер читаве руље вукова насрћу на човека и долазе близу домова људских." Упоређујући овакав опис, у коме нема никаквог упоређења и разлике, те да ђак боље уочи и упозна најважнијег звера код нас, морам напоменутн, да ту његово знање остаје о Вуку оно