Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

301

Ади и прокисле хаљине су такође шкодљвве. Вода заптива норе у материји, те ова не нропушта ваздух, а оспм тога влага извлачи из теда многу тонлоту. Колико великнгубитцн у топлоти тела могу при томе битп, види се из нрорачунавања Петенкофер- овпх, по којима вода од само 50 грама прокисле вуне на обући, ваља за своје испарење толико топлоте, са колико би се 250 гр. воде од 0°. до кључања могло загрејати. Па како толпки људи морају да раде и на ветру, и на свакој непогоди уопште — те се тиме излажу кшни, то се са највећим усталаштвом прегло са свих страна, да се пронађу непробојне, а у исто време и иорозне материје. Хигијенски занат има знатну подлогу кад новачења ударе. Број изналазача као н Фабриканата брзо је растао. — Покушавало се, да се натапањем ткања мастима, парафином , теер-ом п растворима соли, нарочито оцато-киселом пловачом, постпгне жељена непробојност. Али потпуно и право решење овога питања, које је доста замашно, ннје се ни до данас иостпгло, и велика „прва награда" и данас сејош може добити. У основи узев, сви предложени начини — ми их овде све не можемо побројати — нису никакво тешко вештачко дело, и нрема нриликама готово сваки је у стању, да своје одело порозно — непробојним учинп — у колико је то наравно могуће према данашњем стању техннке. Као пример навешћемо само Хилер- ов начин за памучне тканине. Прво се натапају дво-проценатним раствором стипсе једно 15 минута, за тим за једно четврт часа замоче у врео раствор 3 дела натронског сапуна ц 100 делова воде — исперу се у чнстој води, осуше се и уваљају. Нешто више пажње нужно је код светлпјих и осетљивијих боја, јер ако едучајно стипса није бнла потпуно чиста, лако се боје оштете. Уопште, много је боље такове непробојне материје од Фабриканта поручити, јер он снабдевен свнм средствима како треба, по науци — боље и сигурнпје може то учинити, а ово нарочнто вредн за чохе. Исинтују ли се те, по бољем начину справљене, порозно—непробојне материје у односу на њнхову употребљивост, то ћемо доћи до овакових података: те материје издрже сваку ситну кпшу сао и пљусак од 2—3 сахата, а да се изнутра не овлаже. Противу пљуска, којн није баш сувише јак, могу по сахата да нздрже. Тесна и утегнута места лакше прокисну но одљуснутн и слободнн крајевн. Непробојност дакле није потпуна, али ипакје има ц од помоћи је. просвитни гллоиик 1895.

Што се тиче пропуштања ваздуха код тих материја, недостају нам, на жалост, тачнија испитпвања, али се може узети, даје она за нешто мало умањена. Л.акше се зноји, при лену времену, у капутима од порозно-непробојних материја, него у оделу од обичне чохе. Напротив, оно порозно-непробојно одело на киши пропушта више ваздуха но обично одело — а то је врло велико преимућство, јер нас зато мање загрева за време кише, а мање ц расхлађује после кише, јер је мање воде у себе упило. Повећање тежнне материја овим поступцпма тако је незнатно, да се не може пп у обзир узетн — а тако исто и повишење трошкова је малено. Тако нреправљене материје често су трајашннје но обичне, па чак у пзвесном погледу сигурније и од мољаца. — Прањем губе нешто од своје непробојности, али се чохана одела ретко и перу, а сем тога она се увек могу и после прања опет непробојним учннити. Изгледа дакле, да је оправдано тврђење, да у хигијенском погледу преимућства код порознонепробојних матераја претежу, н да се ношња њихова може ирепоручити људима, којп се много у пољу баве. Наравно, да би даља испитивања по овоме врло добро дошла, н она ће временом и доћи. Хигијена одевања је још, као што је познато, врло тамна област. Идеал једног порозно-непробојног одела бпће достигнут, кад се успе да се добије влакно, које не уппја воду. Вуна, свила, памук уппјају воду, једнн лакше, другн теже. А можда се већ и налазимо на путу прављења непробојног влакна. Сад се баш у Фраицуској почела свила вегитачки од дрвета да гради. Ту се дрво са азотпом и сумнорном кпселином нретвара у неку врсту праскавог памука, а овај опет у разнпм растворима у неку слузаву кододијумску масу, из које се, под водом, сјајни свилени концп испредају. О вредности овога Фабрпката, нећемо за сада још ништа пресудно да речемо; али није нскључена могућносг, да ће из хемичареве реторте изаћи једно вдакно, које ће бити нодесно за грађење порозне, непробојне матерпје. Веоград. Пав. В. I{уј п I.,